Учитељ

268

мића за основне школе и земљопис г. Карића. У Ш раз. осн. шк. деца знају само До иљаде бројеве, а у том г. Карићевом земљопису стоји како има ту и ту 40.000 душа, а ја не бих могао деци објаснити ту бројну величину, већ кад бих казао: то

је од прилике толико, колико има на глави“ је од

длака, али ни то нисам бројао (Смеј).

Мигајло Ризнић. Мени врло чудно изгледа ла је г. Риста Василић у свом првом говору био против учебника а верује у један једини разлог оних који су против учебника, што се истромли снага за кратко време. Било би штетно за школу да нема учебника, а друго ја неверујем да је то тако као што они наводе. Ја мислим, да при данашњем стању основних школа на више места има поред српске и румунске народности па и то треба, узимати у обзир. Ја се слажем с мишљењем г. Лазе, да се треба да умоли министарство просвете, да се изберу неколико њих од наших способнијих учитеља да у друштву с професорима израде учебнике.

Драгутин Марковић. Из говора. које смо сад чули мени је јасно да основне школе у садашњим приликама не могу опстати без учебника, само што неки хоће да буде само читанка, а други да има засебпо израђених предмета. И ја сам тврдог уверења, дл наше школе не могу бити без учебника, а какве ћемо. удесити учебнике то је друго питање. Само ја ово могу казвати да је учитељ душа школи, и ако је учитељ ваљан, онда ће и учебници бити од велике користи, а ако је учитељ рђав онда и књиге не вреде ништа. Дајте ваљане и спремне учитеље, а они ће радити како знају.

Урош Благојевић. Да обрнемо ову ствар и да је мало и с друге стране затледамо. Прошле је се године отишло у крајност да се узме метла па да се све књиге без разлике избришу из школе, али ће сен сад отићи у крајност, кад се непрестано говори да су учебници срећа, да их треба увући у школе и ђацима ништа не говорити, него им треба учебнике само дати. Ја сам добио једну примедбу, да нисам на-

предан с мислима, што сам за учебнике, али ја сам за учебнике дотле док се говори у начелу, да добри учебнипи могу вредети као неко средство за образовање, а кад се уђе у појединости, ја ћу бити за то да их нема у Ги 1 разреду.

М. М. Протић. Господо, ја верујем у напредак и будућност, с тога верујем да и наше осн. шк. неће увек остати оваком учитељском спремом, и зато питање о употреби и неупотреби учебника не треба да се базира на томе каква је данас спрема код масе вашег учитељства. Ја самиу првом мом говору казао, ако је учитељ неспособан да предаје, онда макар избацили све могуће учебнике, опет ће бити и бледила и грбавости, и механизма и свију оних несрећа, које противници учебника наводе. Није питање овде, да ли су учебници корисни или нису за данашње прилике; не питање је изнесено начелно, и као тако треба га решавати, а не само у погледу према данашњој потреби. Они пак, наводи да место учебника треба писати упутства за учитеље, веома су неосновани. Јер ја никада нећу дозволити да ко мој мозак укалупљава у неке недотупавне Формуле. Сваки учитељ кад се прими дужности мора знати тај посао и да врши, а литература му стоји на расположењу да се њоме ко-

_ристи односно грађе за поједине наставне

предмете. Деци пак треба дати оно што је њиово — учебнике, који ће им служити само као потсетилица учитељевих предавања. Зашто су и у колико су још учебници потребни у осн. шк. доказао сам опширније у првом мом говору.

Јовић. Имам да кажем само неколико речи. Преклањске године учит. скупштина у дебати о овом питању удалила се од предлога, и отишла на другу ствар, па тако и сад почело се говорити о дечијој књижевности, у место да се говори о званнчним учебницима. То треба имати на уму иотоме размислити. Ја мислим да се поред најбоље читанке за други разред опет нађе да деца механички уче, а то значи да има одређен текст и натерују се деца да уче и ако ствар не разуму. Друга је то