Учитељ

свога здравља, о животу своме, мажом баш ништа. Много ли се и снаге и времена у школи утроши у лутању, док се изађе на прави пут!

Обично се вели, а тако и јест, да је прост свет конзервативан, јер тешко мења своје убеђење о ономе, на шта се већ навикао, па ма да је то Бог зна како штетно по њега. Тако за прост свет веле образовани и учевни људи, а међу тим и сами су у тој особини врло мало измакли; јер се и код њих, као што видимо, могу нпр. у настави вековима једне исте погрешке повлачити. Навикли се људи, па мисле да не може ни бити без тога. „Навика је друга природа.“ Имамо се радовати, што је код нас у наставном плану и иначе у настави учињен доста напредан преображај; па је на срећу учињен напредак иу предавању науке о здрављу. Наставним планом од 1884 г. одређено је, да се овај предмет предаје у ЈП и ТУ разр. ниже основне школе, и то ув „Повнавање природе.“ Али од тога име врло мало уепеха, као што ће се ниже видети.

Знање, што га ученици само за те две године добију о здрављу, остане због краткоће времена тако рећи ровито, неутврђено. Са свим је редак ученик, који ће се за тако кратко време опростити: бајања, чини и многобројних других предрасуда и празноверица, које имају штетнога уплива на здравље; и који ће за то време добити непоколебљиво убеђење како треба чувати здравље да се не поквари, а како опет треба порушено здравље поправити и довести у ред. Шего напротив бива овако: кад се у тову учења те две године у кући или. иначе по неки пут поведе реч, како

неку болест треба лечити, и кад дете, према учитељевом казивању, исприча како треба; кад дете стане казивати : како станове треба проветравати. како треба обдржавати чистоћу у дому и на људима и кад почне обарати неку правноверицу — све ве то коси са мишљењем околине о тим стварима, Околина, за то исмеје дете неколико пута; и оно — хтело не хтело — мора да подлегне околини, која је од детета јача у свему, а нарочито у убеђењу о оној ствари, о чему се реч води. Па шта буде најпосле % — Најпосле готово ништа. Док је дете у тим двама разредима, оно се обично још и тада — због кратког времена и домаћег уплива — колеба : да ли да ради онако, како му наставник казује, или онако, како је из младости од своје околине научио. Па ни то колебање дуго не траје. Чим дете продужи учење у вишој основној или продужној школи, обично за кратко време заборави и батали све што је из овога предмета, учило; и после иде све по старом, као да се ништа ни учио није. — „Где си био: — Нигде, Шта си чинио, — Ништа. “

Народно веровање у: судбину, вештице, бајање, мазање којечим у болести итд. као и прљавштина његова и немарност његова за чистоћом, воде своје порекло од врло давнашњих векова ; па је детињасто и мислити, да се све то може лако искоренити за кратко време, па још и ново мишљење како треба утврдити.

Да је среће, као што није, наставници основ. школа и свештеници могли би — како често имају посла и додира са народом — силно утицати примером и поуком на људе у погледу чувања и

неговања здравља, и у требљењу штет5106