Учитељ

ПА

цијално решење да се остави за идућу скупштину, а преко године да се претреса, преко нашег органа „Учитеља.“ То велим за то што је ово велико питање, те га не би могли сад тако добро претресати.

Димитрије Ј. Шутниковић. Сви говорници су признали да је ово питање врло важно. Разлика је у томе, што једни кажу да би о њему требало сад говорити а други не. Једни мисле да га треба целог оставити за идућу скутштину, а други веле да сада треба само неке тачке претресати. Главни Одбор пак кад је овај предлој изнео пред скупштину, мислио је само да треба донети решење о томе, да ли је уређење данашњих школа добро или неи ла ли је, према томе, потребна реорганизација осн. школа. Ако скупштина мисли да је реорганизадија нужна, онда треба то своје мишљење да поткрепи са што више разлога, из којих ће се јасно видети да је ово данашње рђаво, и да је нужно да се промена чини. Ти су разлози нужни да би се извела. реорганизација. Треба имати на уму да ми не можемо остварити реорганизацију школа сами, него треба да убедимо масу, владу и посланике, да је та реорганизација заиста потребна. А да би се маса, влада и посланици убедили у то, зависи од тога, какве ћемо ми разлоге изнети. Није довољно рећи: „школе не ваљају.“ Разлоге треба дати и то тако јаке да свакога могу убедити у то, да је реоргавизација нужна. Тек кад маса увиди да, је данашње школовање рђаво, онда се реорганизација може извести како треба, јер ће онда сваки бити готов да жртвује на, школе више, него што се сад на њу жртвује, а без овога школе не могу бити боље но што су.

Полазећи с тога гледишта ја ћу овде да кажем своје мишљење о овом питању.

По мом мишљењу уређење наших основних школа рђаво је, правац школовања је рђав такође. То ћу да поткрепим овим разлозима :

1. Писменост је била пре слаба, а данас се коракнуло мало напред, али опет не стоји најбоље — значи да се у томе слабо

напредује. Има толико места где школа постоји од толико година, а писмених је опет врло мало у том месту. Многи прођу кроз школу, па после неког времена забораве све то. То је за то, што школа или слабу писменост даје, или што се оће да да пуно знања и савршена писменост, па се после не постигне ни једно ни друго. — Из овога се види да је уређење данашње наше основне школе рђаво и да је нужна реорганизација.

2. Друга је мана наше основне школе та, што је она удешена тако да је народ сматра као неки кулук. Што народ тако сматра школу има у неколико и право, јер ђак, који прође кроз школу, после неколико тодина зна толико, колњко онај, који није у њу ни завирио. А кад би сељак видео да његово дете има користи од школе, да је вештији и бољи радник од оног, који није школу учио, он би онда радо сам давао децу у школу без икаквих принуда. Ово иде у прилог томе, даје реорганизација нужна,

8. Трећа мана данашње основне школе је та, што је она, као и све остале школе наше, удешена тако, да лиерује само кандидате за чиновнике, а никако и добре раднике за остале послове друшвеног живота. Школа је данас управо Фабрика за, господу и ништа више. На занате оде врло мало ученика и то готово само они, који су сиромаси па нису у стању да школу продуже. У селу остаје још мање. — У ошште сваки, који да своје дете у школу, помишља, на чиновништво, помишља на то, да му син буде господин. Нема никога, који даје дете у школу, да се боље оспособи на рад, па после да га задржи да с њим оре и копа. То пак данас нико и не тражи од школе, кад она није удешена да, ствара и способне раднике, него само чиновнике. — И ово јасно сведочи да школе треба преустројити.

4. Четврта је мана данашње осн. школе, што се слабо води рачуна о отварању нових школа. Изгледа да се данас не гледа на то какве су школе, него да се гледа само да је шкбла што више. Кад неко село