Учитељ

скупштина донесе резолуцију да један наставник ради највише у два разреда.

Други је узров, што је у основну школу унесено много предмета и што је узето врло много материјала у сваком предмету. Ја сам зато да се програм скрати у пола.

Кад се ово двоје сврши, онда би се дало могућности учитељу да заиста може и.да даде ученику потребна знања и да ово знање буде његова својина.

Тада би имао времена учитељ и да васпитава у потпуном смислу ове речи. Још би имао учитељ времена да показује и ручне радове у врту и ван врта, те би и наше економно стање пошло на боље.

Да се ово изврши, потребно је регулисање школских општина. По мом мишљењу довољно је да у једном срезу буду само 9—4 овакве школе.

Да споменем још један узрок што смета редовном току наставе. То је неуредно шиљање ђака у школу. Знате ли где лежи узрок овоме. По том мишљењу тачно посећивање школе од стране ђака зависи поглавито од извршивања наредаба школ-

· ског одбора. Председници школ. одбора и полиц. власт врло траљаво наплаћује казне изречене над ђачким родитељима. Они не извршују одмах 1, ШП и 11 казну ДОК је лако човеку платити. Они га не позивају одмах, те тако остане ђак код куће по 2 и 8 месеца.

Ово је врло велика штета по наставу. Такав ђак на испиту не одговара ништа, а ко пати од овог — учитељ. |

А ко је криве Криви су кметови, полициске власти што одмах не извршују закон.

Закон нам је добар, а извршиоци небрежљиви Урош Благојевић. Ја сам пажљиво саслушао извештај одбора, пажљиво сам саслушао све говорнике. Слушао сам доста лепех мисли, али још нисам чуо мисао од решавајућег значаја, а то долази отуда, што је ово питање заплетене природе, и врло спремном човеку задало би ово питање посла, а камо ли ономе пред кога се оно изнесе. Ја сам мислио још јуче да се оно скине са дневнога реда, но кад се

почело да говори у опште и ја ћу коју да кажем. Мени се чини да нисмо погодили прави пут претресајући питање. Овака школе има своју унутарњу и спољашњу страну. Унутрашња страна то је настава и наставни материјал. Спољна, страна то је веза школе са другим властима. Прва је страна врло важна и ја мислим да је она главна и да је цитање: какав твеба да је унутрашњи материјал и какав треба да је наставник по спреми. Што се тиче наставника, ја могу да кажем само то, да их има белих, жутих, дрвених и свакојаких. Мислим да нећу никако претерати ако речем да је у школи главно спрема наставника. Напишите какве хоћете програме, ако наставник нема спреме, они ве вреде ништа. Н. пр. сви се туже да данашње четвороразредне школе не дају никакав успех. Ко сврши основну школу и оде у село, види се да само зна читати и писати и то траљаво. (во нам поставља питање: да ли треба школа да буде од ТУ разр., или је треба, повисити. Ја мислим да треба продужити учење, и тада се можемо надати резултату. Поред многих питања врло јеважно да се расправе и ова два: о спреми наставника и отоме: да љи треба повисити учење осн. школе. И ово је један мали делић на који ја свраћам пажњу скупштине.

Грујица Шротић. Ја бих имао да говорим много, но пошто су многи предговорници готово исцрпели моје разлоге, то ћу ја помевути само оне, које они нису. Истина је, даје рђавом школовању код нас узрок и наставни програм (што су нагомилани), непохођење школе и друге неке околности. Има, и једна спољна страна, која смета напретку школе. Учитељ треба да буде углед школе, он треба морално да утиче на децу, ади никако да га се деца боје. У закону о основним школама стоји о одборима да казне родитеље дечије кад ова на долазе у школу. Али онџ то слабо врше. Председнику стоји на вољу хоће ли да казни или не, и ако казни хоће ли да наплати казну или не. Ја се сећам како је једном један преседник казао ревизору: „Нисам хтео да наплатим казну.“ Ревизор није мо-

пера део песама а

а ашаненанониианнене 5: 5 завалнив авина