Учитељ

3

ПРИПРАВНА ШНОЛА

им

«да полак сахата може се на хартији написати какав закон и извести неко уређење школско, но треба знати, да то ако није промишљено и паметно урађено и изведено, може бити само оков, којим ће може бити за целу четврт века

окована бити слобода духа и спречен народни

( овој новој школи, која ће се према изданом закону скоро отворити, и ми не можемо ништа друго рећи, но што јеу 98. броју „Шабачког Гласника“ о њој речено, пошто и сами не знамо с којом се цељу та школа подиже, и каквог ће правца бити. Само у колико смо по чувењу и приватно могли сазнати, изгледа да ће она наличити на негда бивше „„руго одељење Богословије;“ те да ће се њиме гледати сада да се у неколико надокнади оно, што је требало одавно и одавно да има и постоји у свима нашим школама, а нарочито у једној такој специјалној школи, а тоје „Српска народна система образовања.“ Пред што ће се код нас установити и отворити данашња наша учитељска школа, ја сам у 148. броју „Србије“ 1870. т. а у чланку „Шта нама треба“, пространо говорио о тој народној системи. Казао сам од прилике тамо то: како смо другим народима у нашој просвети подражавали, те смо што је рђаво од њих примали и нескладно примењивали, како смо не испитавши услове народног развића и стања, не познавајући потребе народног живота, примали само спољне Форме разних европских виших , средњих и нижих школа, па смо по њима површно схваћеним мислили да уредимо наше школе. Али сва та од разних комадића скрпљена система нити је била: Француска, ни ђерманска, ни енглеска,

напредак.» Хердер.

а најмање српска, јер нас је сасвим отуђила од народног елемента. Казато је даље од прилике и то: како ће бадава и узалудно бити, да баш и најбољи систем у наше школе уведемо, и ако најбоље законе и програме напишемо, — дз то све неће ништа користити и донети жељене користи, ако не будемо имали ваљано спремне извршиоце те системе, тих закона и програма, а то је — наставнике и учитеље итд.

· — Па кад сам пре толико година пред

отварање учитељске школе од прилике тако гопорио, рећи ћу и данас коју пред отварање Приправне школе, као чисто социјалног завода, која се у тим благодетним приликама јавља, кад ће јеи држава, и ново „Друштво Ов. Саве“, и лист „Српство“, које сваки Србин, као члан „Друштва Ов. Саве“ у својој кући треба да има, својски у свему потпомагати је и на услузи јој бити, само да што боље своме задатку одговори. За сада ћу рећи овде само оно, што се е педагошког гледишто односно те школе може рећи, како се не би пало у погрешку и са њеном установом превидела педагошка задаћа, којој она мора и треба да одговара.

Кад знамо да је задаћа педагогике, да она покаже прави пут човековом образовању, и да због тога сваки педагог мора да гледа на свог васпитаника: 1., као на личност са ошште-ч0-