Учитељ

вовање овде се држи за будалаштину ; главни је морални покретач овде суревновање, подметање, награда и одличије. Накратко рећи ловинка је ове партије практика и добит, ва шта су добра сва сретства , која могу послужити да се постигне. Ова је партија по тенденцији супротна првој, а са другом има ваједничко само формалну строгост, која се тиче најништавијих ситница. Она господари највише у Француској; у Берманији је већ слабија и мало има приврженика ; а у Енглеској и Америци има особито национални карактер.

Цетврта је: идеално-рсална партија, која подједнако обраћа пажњу на корисно и идеално (т. ј. на идеале). Но за разлику од осталих партија она се држи чисто реалног, и по том долази до идеалног. Њена је основа природознање. Ова је се партија родила у Ђерманији, па ту је се највише и развила. Па и ако је ту постала, и ако је многобројна, и опет је у непрестаној борби са старим елементима, са рутином, Формализмом итд. који јој отежавају и спречавају њен благотворни практични рад. Тој партији припадају најчувеније педатошке личности у Керманији, почев од Песталоција, Дистервега, Фербела, Магера, Дреслера, К. Шмита итд. који су од педагогике начинили не систему, но науку, и то на широком и сталном основу, тј. на тачном познавању Физичких и духовних моћи и својстава човековиХ. Како су нам прве три партије доста познате, за то се и нећемо подробније са њима бавити, но ћемо се зауставити на последњој, па ћемо изнети њене особине, и главне педагошке идеје којих се она држи; или боље рећи, да

боље упознамо онај род васпитања и обучавања, који та партија жели да-се свуда уведе и да господари.

1. Васпштање и учење по њеном захтеву треба да се оснива на, законима развића, које је добивено путем Физиологије и психологије; оно мора тако рећи да се углуби и удуби у природу, да је скроз провиди и упозна, па саобразно њој свој рад и да удеси; најпре да развија чувства, затим да упознаје са околином, па онда са целом природом у опште, и најзад са духовним светом. И по томе, тај начин васпитања можемо назвати природном методом. 9. Како су разум и природа (спољна, и унутрашња) међу собом у хармонији, то се још та метода може назвати и

разумпом.

8. А на основу разумности и природности те методе, можемо је још назвати и психолошко - рационалном методом, пошто је основана на познатању закона, духа, и има јасно знање о узроцима и последицама својих поступака. |

4. Посматрајући дете као органичко цело, које се развија под утицајем спољних околности, и по непознатим законима , та се метода још може назвати

" органичко-развијајућом.

5. Држећи се уверења, да провиђење и природа нису дали човеку ни једне способности која не би била одређена ва неку сврху; и та се метода стара, да развије све способности у извесном природном поретку, и по томе можемо је назвати још свестрано-универзалном методом.

6. Како она по својој свестраности тежи развићу физичких и духовних моћи, образовању чуветва, ума и воље, то је