Учитељ

жењу, а ако неће баш да се приме, то да се умоли г. министар, да доведе Михаила Стевановића из Планинице у Београд, а нека, премести г. Николу Поповића у Планиницу. Моје је мишљење, да морају да се приме из љубави према удружењу.

Ник. Стојановић. Ја не могу да будем члан оног удружења, које оставља, одушку, да се злоупотреби удружење, а томе је докав члан 2 и чл.7. Ја нећу да дајем прилике да се помажу они људи, којима није главна цељ школа, но живот политички (жагор). Пребацивали су Гл. Одбору, да је он министарски, а сад неки од чланова захтевају да министар доведе друге људе. А зар они неће опет бити министарски Не могу дозволити да се каже, да је Михаило Протић, радећи два дана, вредани способан, а Главни Одбор лењ, да није ништа урадио. Извештајни одбор говорећи о правилима, није хтео узети у рачун и мој говор и моје мишљење о штатутима, већ је узео оно што се њему свидело. То су подваљивања и непоштовање Главног Одбора. Сад нас опет, после све вике би_ рате поново у одбор, а то значи ударити човеку 25 батина, па после метнути му хладне крпе, да се хлади.

Хвала вам што сте ме изабрали, не могу бити члан Главног Одбора.

Ј. Јовановић. Дужност ми је као члана Извештајног одбора, да одговорим на разлоге г. Николе Поповића. Он наводи да се не може примити за уредника листа, прво, што се лист даје у пола цене, и кад тако остане, не може се лист издржати. Познато вам је, да из готовине може редавција узети 500 динара за лист, а сем тога зар ми не можемо овде да изјавимо и дамо реч, да за лист плаћамо десет дин. Ево, ја се први обвезујем да од свих претплатника покупим по 10 динара за лист, а по један динар за чланство, и на тај начин лист ће моћи да опстане.

Што се тиче посећивања идуће скупштине, не могу никако да разумем тај разлог о слабом посећивању, јер нас овде није скупила никаква сила већ убеђење и

свест 0 потреби овог скупа, па с тога на-,

|

408 _

писали ми ма каква правила, ако се учитељи не буду заузимали, и ако не буду убеђени у корист овакве скупштине, они неће ни доћи на скупштину.

Он је навео и тај раздог за непримање за члана одбора, што нећина, није хтела да опровргне решење о промени статута, и навео је теорију Монтескијеву, као да мањина боље ствари сваћа. То ће се ваљда некад и остварити, а до данас није још практиковано.

Даље, г. Никола Стојановић узео је да доказује, како Мих. Протић декламује, а пребацује Главном Одбору како је био небрежљив, и употребио неке изразе, који нису достојни да се употребе. Ми сви признајемо, да је се Главни Одбор заузимао колико је се могло, но мора се признати, да није било удешено све као што треба, и ми смо морали да се мучимо док нисмо Добили предлоге. (Чује се: томе је крив пред. скупшт., што није тражио одмах пред лоте од одбора, но тек у вече, а не одбор).

Сем тога он је почео говорити и о томе, како би се злоупотребљавали штатути, ако се неби учинила измена. Ја, ведим, да ће се злоупотребљавати и поред измењених штатута , и на други начин, ако чланови нису свесни својих права и дужности. Ја предлажем да се више о овој ствари не води дебата и да се ствар реши.

Д. Ј. Шутниковић. Сви, који су намислили да се не примају за чланове Глав. Одбора, имају сваки своје разлоге за што то чине. Ја се пак не могу примити из ових разлога: Ми смо оним изменама хтели да осигурамо лист и да „удружење“. унапредимо, ви то нисте примили. Ми смо хтели да улог буде мањи и лист да се не даје у пола цене, а тиме би имали много више чланова, лист би био осигуран и идућа скупштуна била би много боље посећена, него и ова, Ви сте све то одбили. Велите нам да можемо 500 динара утрошити на лист из друштвене касе; али то иије ништа. да администратора треба бар 600 динара, за штампу треба додати преко 500 дин., за стан за редакцију око 500 дин,а то је свега преко 1600. дин. Ви нам дајете