Учитељ

4385

опходним злом, и да му се правимо невешти, но да прецењујемо своју снагу, своју методу, своју умешност ' Добра мала воља није још успет. Ћуд је дечија као море, по коме пођеш једним правцем — а таласи те одведу на другу страну. Може млад, честит наставник веровати у своју добру вољу, говорити, учити, миловати све ће то бити лепоп добро и деца ће се хвалити од куће са својим добрим „господином“, али ва то ће она наградити свога доброг гоеподина својим непоузданим памћењем, "својим злборавом свега онога што им

се — као и учитељу — чинило једнога.

дана да тако лепо сви знају, тако мало —- одговарају.

Сва вла, која по наставу отуда проистичу умножавају се са онолико пута, колико разреда има учитељ, учитељи са по једним разредом могу још и постићи неки усмени успех, али учитељи са 2, 8 и 4 разреда морају или да пропадну, да чекају неуспех или да се служе

15644.

„ипак“ овим или оним видом.

Ми овде не можемо узимати за ослонад памћење као таленат, као ванредност, какву је кад год и историја забслежила, и какве се ретко и сад налази. Нису наши ђаци Митридади! Ми морамо рачунати са оном великом већином дечака, који наизменце уче и заборављају, не бринући бригу хоће ли то бити учитељу право или не, и са свим равнодушно седе, кад се учитељ с правом љути што му ђаци „и после објасњења и говора више пута“ „и после два празника“ ништа не знају.

Џа нису само деца основне школе под овом маном. И већ велики момци, који сврше по 3—4 разреда гимназије

вилице таквих разреда,

„недозвољеним срествима“, под.

—- често се једва сећају што су пре 1—92 -8 год. учили и све им се мора наново да предаје м објашњава, кло да нису никад ништа о томе ни чули. Ио томе ја имам довољно искуства. Поврх свега тога преставите себи оно грдно шаренило предмета и ствари које све морају да се „пређу“, тј. да се науче у једном од данашњих разреда наше основне школе! Замислите сад на које се дели исто време, као и на један разред. Ко ће све оно да упамти ' Деца То је просто немогуће; немогуће путем простога и јединога усменог разговора у ком учитељ напрење све своје Физичке силе а где је дечије памтење једина гаринција за трајност онога што је већ

учено и што се сматра да је „пре-

бринуто.“ Учитељ мора дакле имати једно срество , једну помоћ, која ће да га

одмени да не мора сваку ситњицу %3нова по десет пута почињати ч толико пута на табли писати. То је учебник ; то је ручна књига ђачка за сваки предмет који се учи у основној школи, осем читанке, која има своју нарочиту задаћу.

Ако су кад лоши наставници себе са свим учебницима замењивали, из њих задавали и по њима „слишавали“ — то још није разлог да учебници добрим наставницима не требају. |

Ако су кад (или сад) давате деци у руке књиге, које су својом утрпаношћу више сметале, но помагале — то још није разлог да не може бити добрих и корисних учебника.

Ако је које дете, заведено својом лаа остављено без живога, све што

ком памећу,

упуника, учитеља, и „бубало“

му се у руке дало — то још није раз37