Учитељ

ТУ раз. опет трпети од неких незгода оба поменута наређења, и за њима би сад требала да следује трећа наредба, која би помогла, 11. и ТУ. разреду. Да ли ће то бити, ми не знамо.

Сем поменутих рђавих страна горњих наредаба, које смо поменули, друго наређење мип. просв. чини једну нову незгоду баш П. раз., коме је се хтело да помогне. Деца И. раз. жен. школе пмала су ло сада часове и до 11, а сад ће имати до 12 А кад се пусте у 12 часова кући, одоцни ће

п

после подне, Те би требало после подне место у 2 часа почети доцније.

Ми и опет велдимо да поменуте наредбе с једне стране помажу, а с друге одмажу; једнима олакшавају, а другима отежавају. Најбоље би било да горњих наредаба. није никако ни било, али кад је већ изашло, требало би о њима добро промислити још једном, па трећом наредбом или укинути оба досадања наређења, или уклонити оне неприлике, које ће се 11. и ТУ. раз. причињавати овим двема наредбама. Д.Ј.Н.

а

ЕУ х А = = ла о од ј. рена

ПРЕВЕО Петар Марковић

ГЛАВА 1. Питање

Млоги ће сигурно с подсмехом запитати: а каква, опет, посла има дух с белом и сивом материјом мозга Р Чар се и помоћу најбрижљивијег испитивања нерваних кончића и ћелија могу објаснити ма какви закони или акта, која се тичу човечијег духар

Свакојако, овако је питање веома важно и од великог значаја, па ма у каквој се намери ставило.

На њега се може различно одговорити:

ЏШрво. Ако се узме, да су дух и телоу нашем садањем животу нераздвојни, онда се опет може замишљати, да обадвоје са свим засебно постоји, и да немају никаквог узајамног уплива једно на друго. У томе случају морало би се свако за себе и себе ради — дух духа ради, а тело ради самог тела — испитати. А кад би ово било, онда проучавање мозга, истина, имало би интереса за физиологију, и применом њеном, за медецину и хирургију ; али за Филосова такво би проучавање било без икакве вредности.

И ако оваком схватању не стоје на путу никакве унутрашње невероватности, опет

да,

га је тешко довести у сагласност са обичним током појава. Ми не знамо ни један једини пример, где би две ствари биле тако тесно једна с другом свезане, као што су дух итело, а да опет немају једна на другу никаквог узајмног уплива, и да се једна другој не прилагођавају. Па ипак је свеза наших телесних и нетелесних делова веома необична, да не кажемо једина, по својој природи, и ми немамо никаквог права, да онако од рамена, одмах одредимо њихов међусобни однос.

Друго. Може се узети и овако: Има извесних духовних радњи (Функција) ниже врсте, које су у неколико независне од материјалне (телесне) организације, и има после, може се рећи, виших Функција чисто духовних, на које немају никаква уплива Физички односи (тело). Тако ми за добијање утисака на првом месту потребујемо спољна чула; наше чулне радње овде зависе од склопа и радњи ока, ува, органа за пипање итд. Али, опет, наше друге, Финије појаве и радње, као што су памћење, разум, уображење, могу бити чисто духовне, узвишене и слободне од сваког материјалног процеса. Ако би овако у истини било, онда би добро било, да