Учитељ

предмете понајрадије учили. Имао сам појма о лаву и о камили. Пре две године отидем случијно у менажерију да видим оно што сам са слика гледао. Боже мој, како сам ее изненадио ! Изненадио се ја што сам одрастао човек.

Имао сам лажне појмове ја, што сам

толике слике лавова и камила гледао и читао толике књиге о њима. Мој лав био је неко обично теле са гривом а без рогова, а истински лав беше са свим друкчији. Сјајно јуначко око, страшни бели зуби, вицкаст ход, господарски поглед, који ти казиваше да јету пред тобом цар животиња. И камила изгледаше са свим друкчија. Крупна, страшна животиња на место суве, џигљаве, кавву ја замишљах. Моји појмови беху мртви за то, што ми нико не прича потанко о овим двема животињама, који их је гледао, него ја све то научих и добих из мртвих редова разних књига.

Један мој пријатељ причао ми је летос како је на Северу. Читао сам, вели он, многе књиге о северним крајевима, али ни из једне нисам добио јасне, одређене појмове. Кад сам отишао у Петроград , онда сам се уверио, како су сви ти појмови лажни. И ја ти и сам не умем да преставим на хартији: како је тамо, као што ти могу да испричам. После тога његова казивања сетих се и ја за неке народе у Азији, који нису у стању да замисле: шта је то снег.

Све мисле да је то нешто налик на.

брашно. Они би могли сваки носити у недрима по један учебник, па да опет то не знају, исто онако као Арнаути што не знају шта је то поштено и непоштено, јер код њих нема. ни појмова ни речи за то.

Замислите још једну разлику између жива говора и читања и код одраслијих људи. Ја мислим на позориште и саму ењиту. Претпоставимо да је неко гледао „Ревизора“ Гогољева у позоришту и после читао књигу. Каква грдна разлика у појмовима. Сви појмови, лица, радње стоје у мозгу, ади и кад се чита ењига опет сви ти појмови из позоришта, онакви какви су се у позоришту створили. Но када би случај био да је неко читао прво вњигу, па после гледао преставу. О, ту би се тек видело оно лажно престављање. Из књиге се ни једна личност не би могла са својом ориђиналношћу у духу кристалисати. Све би личности биле без боја, без живота, налик једна на другу у својој тамнини.

Но узмимо да се гледа прво престава, па после вњига — и да је престава (по г. КА. Живановићу) учитељев говор, а књига учебник. Учебником хоће он да се подсећа на оно што је учитељ већ говорио. Но учитељ је ошширније и друкчије у неколико говорио, друкчије су се мисли везале једна за другу у духу ученичком него што то стоји у учебнику (јер учебник не сме бити велики). Исти онакав процес, као кад би изоставили половину из „Ревизора“ па је после преставе тако скраћену прочитали !

Још једна обмана. Док сам још у селу био, читао сам да је велико серп-

__ско брдо: Медведник, Авала итд. Та

два брда замишљао сам овако: Медведник као неколико медведа где играју, а Авалу, као неку обалу изнад Београда. Ово је истинска истина. Па како сам се изненадио, кад угледах Медведник величанствен и поносан међу оста-

лим брдима, п Авалу као пласт сена 2%