Учитељ
105
за шта је који број. Ја бих натерао све оне, који по нешто смисле, да одмах кажу и начин рада и да даду упуства. Е, али је то тежи посао, После, упуства, се раде бесплатно. Н.пр. у нас је уведен буквар од г. Чутурила. За тај новитет треба упуства. Упуство је дужан писац буквара бесплатно написати. А
то је чвор. Да је за паре, море напи-
сало би се на товаре! А овако, ради
учо па ћути, кад ти умреш изаћи ће упуство. А где је упуство за словенску читанку кад је то одавно речено да се изради ' !
То је мали преглед прописница иу неколико објашњење како да се употребе. Учитеље молим да не траже од деце циФраста слова, већ проста и лакша
за писање. Ник. Стој.
ИЗВЕШТАЈ 0 РАДУ УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ
ДРЖАНЕ 26 и 27 АВГУСТА 1586 год. у СомБОРУ
Према одлуци Ш-ће учитељске свупштине, нас смо двојица потписаних посетили учитељску скупштину у Сомбору, и о њеном раду подносимо овај извештај:
Највише инцијативом сомборсвих учитеља, а и неких других група учитељских које су увиделе, да је већ крајње време наступило, да и учитељи с оне стране Саве и Дунава ступе у тешњу заједницу, па да тако удружени, заједничким радом „подигну и себи и школи морални углед у народу“, а у исто време, да се постарају, да изнађу срества за помоћ у невољи сиротним учитељима — издали су сомборски учитељи позив на све тамошње српске учитеље, да се 26 Августа скупе у Сомбору, поради уређења „Учитељске Задруге“. Но осим те главне цељи они су имали да претресу и неке споредне а важне ствари. Како се у скоро очекивао скуп Народнога, Сабора, они су још узели да претресу спремљени пројекат саборског „одбора петнајесторице“ којим је обухваћено целокупно устројство њихових верозаконских школа, а осим тога да кажу и своје мисли о наставном плану школском, који би одговарао сувременим педагошким погледима, па да и њега поднесу Народноме Сабору.
Како је било уређено, да се пре скупштине све те ствари уреде на једној конФеренцији, то смо и ми дан пре стигли у
Сомбор. Нисмо ишли само нас двојица, Било нас је једанаесторо: 4 учитеља, 4 учитељице, г. Бакић с госпођом и г. Војислав. Н. који је, из добре воље. вршио улогу стенографа — група довољна, да нам се не може пребацити непажња према раду њиховом. На конференцији су се појавила троја „Правила“ или „операта“, како их они зову: једна што су их спремили сомборски учитељи, друга, новосадски и трећа г. Мите Нешковића негдашњег земунског учитеља.
"Од тих трију правила ваљалоје изабрати
једна, која ће служити за основ генералне дебате на самој скупштини, и њих на, конФеренцији претрести. Рад на самој конференцији био је сувише приватне природе, те се није могло ни бележити, због начина којим је разговор вођен. Но споразум се ипак постигао. Сомборска су правила од-
_ нела победу, и њих су примили и претресли
онако на двоје на троје у колико се то могло на онај начин, и за оно време, које је било сувише кратко, за онако велики посао.
Као што се види, они су ударили другим путем, а не оним, којим се ми на нашим скупштинама служимо. Њима је конференција била место, где ће се ствар разјаснити и различите несугласице изгладити, па да после на самој скупштини све ствари