Учитељ

пут дигли на оружје, отерали Турке из своје земље и постали слободни.

После оног знатног владаоца српског Ђурђа Бранковића — Смедеревца дошао је његов најмлађи син Лазар Бранковић, који је свега две године владао; а после њега врло кратко време трајала је слободна српска држава. Док је био жив Лазар, довијао се свакојако да остане на миру од Турака; но чим умре настану у српским земљама немири око престола, због којих са свим пропаде срп. држава. Турци заузму сву земљу и много хиљада Срба одведу у ропство 1459 год. дакле 70 година после битке на Косоову.

Пошто Турди заузеше еву Србију, неки Срби осташе код својих кућа; а неки, који нису могли да трпе турска пасиља, пређу преко Дунава и Саве и населе се у данашњи Банал, Бачку и Срем, који су онда, били пусти и који су онда били под угарским краљевима.

Србима, који су тамо прешли није нимало било боље, јер су и тамо проливали своју крв против Турака, но не за своју корист него за туђу. Они су истина имали своје поглаваре — деспоте, који су ге храбро борили са својим народом против Турака; али од тога није било ништа, јер су имали много мање војске но Турци. Од тих српских деспота у Аустрији су били: Змај Деспот Вук Бранковић, унук Ђурђа Бранковића; кнез Павле Бранковић, брат Вука Бранковића; деспот Ђорђе и Јован; деспот Стеван Штиљановић ; Павле Банић и други српски јунаци (ова имена ваља написати на табли). Они су се бориди са својим народом уз аустријску војску дотле, док пису Турци и Аустрију освојили чак до Беча.

Понављање: Кад је са свим пропала српска држава р — Због чегар — Шта су Срби радили кад су их тако Турци покорили2г — Како је било тамо Србима» Да ли су имали какве поглаваре 2 — Који су тог — Да ли су се и тамо одржали

Кад су Турци и тамо продрли, онда почеше поједини одличнији људи па и сам

народ пребегавати по другим странама, нарочито Млечићима, а то с тога што су и Млечићи били у свађи с Турцима. Ови Срби, који су пребегавали од Турака звали су се Ускоци; и они су велики страх и муке задавали Турцима на граници Далмације и Хрватске (показати на мапи). Они су толико досађивали Турцима, да се турски цар морао жалити Млечићима, што му ускоци упадају у земље и чине велике штете Турцима. А кад ускоци продужише своја пљачкања на граници, Турци заратише с Млечићима највише с тога, што су они ускоке потпомагали да нападају на турске области.

Срби пак, који су били остали у својој отаџбини — Орбији, мучени еу грозно тако, да су понеки морали бегати у шуму или планине; тамо су тражили другове, који су тако исто побегли од турског насиља, па, су заједнички хватали заседе око друмова, куда су Турци пролазили с благом — нарочито за Цариград, убијади их и отимали благо, које су Турци и онако упљачкали од Срба; дакде није ни било турско но српско.

Ове оружане чете скоро свуда су биле око главнијих друмова. Због таквих чета Турци нису смели да се макну из вароши и нису смели никуд да пођу без друштва. Ове оружане чете Турци су прозвали 2а)дуцима; али немојте мислити, децо, да су то били хајдуци као што су ови данас хајдуци или лопови, који разбију човеку кућу иди дућав и све му однесу; — они су само Турке пљачкали и светили им се, што су они њихну браћу мучили. Као што видите, Турци су се много плашили од срп. хајдука; али кад би ухватили кога од њих, умирао је страшном смрћу на грозним мукама.

Многи од тих хајдука спевани су у народне песме и кад се гуди уз гусде певају се њихова, имена, као; Старина Новак,

„Дељла Радивоје, Дијете Грујица, Мијат

Арамбаша п др.

Понављање: Шта су радили поједини одличнији људи, па исам народ пошто су