Учитељ

125

пљење гвожђа, где се види како течно гвожђе иде у канадиће, па се с њега скида озго шљака. Комади ливеног гвожђа мећу се у казане п топе, вели се, а међу тим то се ради опет у пећима. Казани би се на такој јакој топлоти истопили. При прављењу че лика, каже се тамо, да се оне шипке поспу ситним угљеном и држе на жару, а то није истина, јер сето опет ради у пећима. Наводи се и она басна: како је неко волео своју жену, па кад је умрла, он је сагорео и из пепела извадио толико гвожђа, да је могао начинити себи прстен. Међу тим то

је само „прича.“ У крви има гвожђа, али.

се сагоревањем не може отуда извадити. Даље помиње нисад у предавању, да се и из метеорског камења вади гвожђе. И то није истина. Има га у метеорима, али се не вади нити има каквог метеорског гвожђа, од кога би се могле и ствари ковати. Метеори се обично чувају цели. Неосновано је и онб, што се у предавању вели да је на гвожђу неко прокљетство за то, што се од њега прави оружје, које убија. Гвожђе за све то није ништа криво, него су криви људи и ако има проклетства, он је на људима, а не па мртвоме гвожђу. Или је, може бити, хтело да буде мало „Фигурадно“ казано.

То су крупније погрешке и замерке, које ми имамо да учинимо. А има и неколико ситнијих. Н. пр:

Вели се, да за предавање ваља спремати сем осталога и мало метеорског г60жеђа и ако то нико неће моћи да нађе и

виа

спреми. Бар да је казано „ако се може.“ Није казано зашто се меће белутак у топионицу поред гвоздене руде и угља. На једном се месту вели: „казали смо да гвожђа, има, свуда у земљи“, а нигде није лепо објашњено да га допста ама у земљи из које биље расте, те да би се после могло лако разумети од куда гвожђа у биљу.

Између осталога помиње се у предавању компас или бусола и наводи се ваздан важност ове справе за путовање, као да ђаци П раз. могу замислити како би било мучно путовати по мору без компаса. Они могу лепо залутати са најбољим компасом, као и без њега, јер још не знају добро чи стране света. Сем тога кад се већ каже да је то некаква игла, ваља је звати магнетском иглом, а не компасом и бусолом, И, пре је требало рећи коју реч о громобрану, него о компасу, ако се хтело рећи што о мегнетској особини гвожђа.

Има и неких граматичких и синтактичких погрешака , али ми их не вадимо 34 то, што је то може бити искварено штампарсвим погрешкама. Премда има баш пишчевих погрешака.

То су наше примедбе на предавање о гвожђу.

Као што се из свега овога види, предавање о гвожђу није добро удешено, нарочито за П раз. Ади кад би се поправиле погрешке, које наведосмо, могло би бити добро предавање баш и за П раз. за који

оно није удешено.“) Ди

ЧЛАНОВИМА УЧИТЕЉСКОГ У ДРУЖЕЉА

Подборима : аранђеловачком, врањском, лесковачком, упском, ваљевском, параћинском, ћупријском, крушевачком, краљевачком, алсксиначком, смедерев-

ском, голубачком =— послате су чланске карте и правила

Главни Одбор.

> >

5) Кад је ово било написано, дознадосмо од самог писца, да је ово предавање писано доиста, пре овог новог програма. Џисано је кад је писац био ђак Учитељске школе, и кадје тако, онда ведики део кривице скида се с његових леђа.

Али то, шго правда писца, пада на терет проФесору, који је то прегледао и одобрио. Писац вели, да је предавање прегледао стручан проф. и ако је тако, онда се морамо чудити, како су се омакле овако крупне погрешке.