Учитељ

127

да тим ја га запитах: од куд то да се не налази 8 у 5 жиљ. кад знамо да се налази 8 у 8 једине Зар овде може 8 да се налази у 8 једин, а тамо не може у5 жиљ.

Он не зна. Запитах друге, — не знају ни они. Кад се каже 8 у 5 хиљ. не налази се, — онда се ту не мисли на 5000 једин

него се мисљи на 5 тиљ. као засебни: це-

лина. Дакле, ту се замишља да је свака.

она, хиљ. засебна, одвојена, целина. па кад би сваку ову хиљ. дин. завили у мараме добили би у 5 марама тога 5 сасебних целина — хиљада. С тога, кад не може да, дође у деоби по читава та једна делина хиљада, вели се да се „не налази,“ јер 5 хиљ. кад се подели на 8 гомила не може доћи по једна читава хиљада као (засебна) целина.

После он настави даље рад, па рече „8 у 5 хиљ. не налази се; 8 у 28 налази се 7 пута. А ја га запитах; од куд то постаде од 5 хиљ. 587 Он се после неког размишљања добро сети (сигурно према усменом дељењу), па каже: кад није могла доћи по једна читава хиљада, ја сам 5 хиљ. претворио у стотине у5 хиљ. има 50 стотина и ових а јесу 58 стот. Само није знао ни један за што се додају оним стот. из хиљ. ових 8 стот. из задатка. Ја сам им казао да се то ради због тога, што би добили у количнику две цифре за стот. кад би их делили развојено, а пошто у рачуну не могу бити две цифре за, један број, то би онда рачун био погрешан.

Кад је после помпожио 7Х8 и производ њихов (56) одузео од 58 претекло му 2, он онда каже: 8 у 2 не налази се, спустим 4, 8 у 24 налази 3 пут. Ја га у том прекидох и запитах: од куд то 24 кад је дол остало 2 и ти додао (или као што ти рече спуштио) још озго оно 4 онда треба ту да буде 6 а ни је 242 Он није знао, али је други ђак казао: да те 2 стотине што су претекле морају да се претворе у десет. (пошто не могу да се поделе на 8 гом. па да дође по читава); у 2 стотине има 20 десет. и оне 4 (у задатку) јесу 24. Ово објашњење је добро.

Најпосле кад је делио 2 једин. он каже: „8 у 2 не налази се,“ па тек онако ћутећи 0 (нулу) у количнику. На моје питање за, што је написао тамо () (нулу) кад је казао да се 8 у 2 не налази ни један пут. Он каже: кад се спусти неки број (2) озго, па не може да се подели пише се овамо (у количнику) 0 (нула).“ Пошто овоме још није овим одговором казат прави узрок, него је само овим он казао последицу, то сам ја морао ово објаснити; и то сам учинио овако: питао сам га — шта си дедиор Он каже делио сам 2 једин. на 85 делова. Па је л ти дошла по која јединр Он каже: није, Дакле оћеш ли имати сад коју једино Он вели: нећу. Е па зато, што ниси добио ни једну једин. пише се на место једин. (0 (нуле), која показује да ту нема ниједна јединица.

Ове ово ја сам боље утврдио, објаснио. још неким задацима и пропитивањем ђака, којом приликом било је још и других питања, и одговора, које пије могуће све овде извести, већ сам овде напоменуо само оно што је најважније, и како у главном ја, 06јашњавам то мојим ђацима.

Ово износим читаоцима што знам добро. да још у многим школама има још много оваких рачунских радња, којима се не знају узроци. Ћ, Којић.

Васпитање женекиња у Шведској. У пређашња времена васп. женскиња у Шведској било је по све приватног карактера. Тек од почетка овог столећа почела се осећати потреба јавног васпитања девојака.

Ну све до 1820 год. ова ствар беше нерешен проблем, јер, основан неколико девојачких школа, даље се није радило. У тим школама управљале су жене, чија главна, тежња беше, да што више усаврше своје ученице у страним језицима, музици и игрању.

Историју и географију сматрале су за иззлишне и само кћери отменијих породица имаде су једва некаквог знања из тих наука,

У том умре у Готенбурљ-у неки богат трговац, који се зваше ајелборг и остави вароши 50.000 марака, да отвори јавну