Учитељ

__пв

сахата и говорника је било само неколико. Они су добро и лепо говорили, но ни они нису успели, да се што у правилима измени. Био је и један занимљив покушај, да се у правила унесе, и то баш у саму цељ удружења, да цељ „Учитељске задруге“ буде и „неговање симпатија према вљадајућем мамарском племену“, те да би учитељи на тај начин показани лојалност своју Но скупштина му, разуме се, није хтела, ту љубав учинити.

Тог истог дана у вече, држана је забава и игранка. И ако је она готово у свему слична с нашим забавама, опет је за нас била по нека интересантна новина, којима. није место у овом извештају.

Но овде можемо приметити, да нам је изгледао чудан обичај, који су они од Немаца копиради, да се код њих весељем и забавама испреплеће сваки јавни скуп. Те је вечери била игранка, сутра дан у 3 сахата банкет, а, истога дана у вече „опроштајно вече“ Три весеља за два дана! Ми не мислимо, да су весеља и забаве излишни при оваквим скуповима, шта више, можемо рећи, да је и то један мали део програма, који треба извршити, али тако асто не мислимо ни то да је умесно истицати то као главну ствар, тим пре, што се тим дугим седењем сваки толико замори, да постане неспособан за оно, за што је дошао, као што се то најбоље видело на овој скупштини. Весељу је место после свршеног рада, на растанку.

У Сомбору нема много кафана и гостионица. Тиме се само Србија нарочито оддивује. За то су се готово сви њихови учитељи налазили у једној гостионици и ту су се махом и хранили. Овај начин требало би и ми да усвојимо, јер се тако може с једним гостионичаром уредити, да, за јевтинију цену понуди бољу и храну а услугу, но што се иначе може добити, а поред тога добро би било и за то, што би се тако могли лакше упознаљи и по. разговорити. Не би дакле било таквих случајева, да се половина учитеља разиђе својим кућама не упознавши се ни с ким.

Сутра дан, 27. Августа, претресен је пројекат „одбора петнаесторице“ и „нацрт плана за основну школу.“ И то је претресено брзо. Можда и олако. Али друкчије се није могло ни учинити за пола дана. И то је примљено онако, како је и поднесено. Истина овај рад неће имати ни добрих ни рђавих последица, бар за ову годину, јер, Као што је познато, Сабор, коме је то требало поднети, растурио се без икаква рада.

Тога дана у вече закључен је рад. Председник га је закључио својим говором, те смо тако и ми завршили своје гостовање.

Међувреме употребили смо те обишли варош и посетили г. Вукићевића, управитеља сомборске препарандије, који је и код нас познат књижевним радом својим. Старац нас је лепо дочекао и провео нас те смо видели препарандију; управо само зграду, јер тада не бејаху њихове школе још почеле. Видели смоикњижницу, која, је, може се рећи, богата, но зграда је стара и тесна, а намештај школски врло скроман, готово ружан. Посетили смо и „дечије Забавиште“ прво у Српству. Но ни ту нисмо никога затекли, јер ни оно не беше у то време још отпочело рад, али смо разгледали намештај и и припитали о успеху његову. Рекоше нам да имају учитељицу „забавиљу“, која се у Бечу за то спремала, и да чини ванредне успехе. Деца посећују забавиште врло радо, а и како не би, кад ту нема оне досаде и тортуре, која је тако јако везана за учење читања и писаља у 1-ом разреду основне школе. Дечице је било 40. Пола мушке пола женске. Учена су, не учена, су, већ су се забављала песмом, комбинованом игром са песмом, и играчкама, које су за то нарочито направљене. Осим тога вођен је с децом разговор о радовима и занатима, чије алате има забавиште међу својим играчкама, о родитељима, укућанима, Богу итд. Учена су и неким кратким молитвама на српском језику, а забављана су и преплетањем бојадисане хартије, које је почетак ручноме раду. Ми смо се зачудили, кад нам ре-

Маи

ин ба