Учитељ

195

пресуди, да ли је таквој деци потребно, и што је још важније, да ли она имају воље да уче: физишље појаве и љемијска једињења и друге, томе сличне ствари, које су програмом прописане, (сем тога, не треба никако губити из вида да наша основна школа не даје никакве спреме за живот (а ми то од ње и не тражимо да она специјално чини)! Џа да ли бар Продужна школа

врши свој задата у томе погледу '

Осем нешто мало знања што се из Пољске Привреде учи у Продужној школи (само имајмо на уму да се итс учи из вњиге, из диктанда учитељева) све 0стало што се у њој учи није за живот. "Ко у то не верује нека узме програм у шаке, нека га лепо прочита и нека ладно о свему расуди, па ће се уверити. Нама није могуће да овде наводимо примере из програма и да њима убедимо свакога, да је истина што рекосмо, па с тога и упуђујемо свакога на програм.

Налазимо, да је умесно, да на овоме месту споменемо и ту околност, да Продужна школа до сада није давала никаквих резултата, да су јој противни и грађани ове земље, за које се не може рећи, да не воле школу, и да су се министарски изасланици, који су имали прилике да оцењују успех у Продужној школи и да се упознаду са њеним уређењем, изјаснили против ње.

Ове ово, и још много што шта, што овде нисмо навели, даје нам повода да: се надамо, да ће г. министар просвете у најкраћем року укинути Продужну школу. Шта би пак место ње требало завести, ми ћемо казати на овоме месту.

Члан шести. У овоме члану треба

само једна мала измена. Тачка а треба да гласи: „на школе, у којима један учитељ ради са два разреда.“

За ову измену говоре сви педагошки разлози. Могло би се само питати: како и на који начин да се приведе у дело ова измена '

На ово питање није лак одговор. На први поглед види се, да ова измена тражи велике жртве и од народа и од државе. Од школских општина тражило би се да одмах подигну школска здања по педагошким и хигијенским захтевима. Од државе би се тражило, да пма довољан број стремниф радника, и да те раднике плаћа. Као што се види, захтев је замашан. Питање је сад само да ли би користи од оваке измене у закону биле претежније од жртава, које би на ту цељ утрошиле школске општине и држава % Није ни мало тешко увидети, да би користи биле претежније од жртава. На првом месту узмите то, колико бисте од учитеља, с правом мотли тражити да и по каквоћи и по кодичини његов рад буде бољи, кад ради у два, него кад ради у четири разреда. На другом месту узмите, колико бисте учитеља сачували да не пропадну у десетој и петнаестој години свога рада е тога, што прекомерно напрежу и своју умну и физичку снагу у раду са четири разреда. На трећем месту израчунајте, колико бисте сачували учитељске деце да не пропадну, не одрасла, не васпитана, и не спремљена за живот, само за то. што им је отац пао под теретом школскога рада |!

Сад остаје још једно питање: Могу ли држава и народ да поднесу жртве, које би ова измена законска од њих изискивала '

(је