Учитељ

Држава је народ. „Народ је сила“, вели се обично. „Џрегаоцу Бог даје махове“, вели Његуш. И држава и народ морају да могу оно, што од њих тражи напредак и бољитак новог нараштаја. Само треба рада и доброг руковођења посла, па ће све ићи лепо. Да видимо:

Нема ни једног случаја , да је наш народ био кад год противан да даје жртве на просветни напредак у земљи. Према томе народ је добар материјал, од кога се у корист школе може доста, узети. Остаје само још да надлежни са своје стране учине шта треба. А ево шта треба :

1. Да се одреди рок докле се имају савидати нове школске зграде по прописаним правилима. Тај рок не сме бити већи за вароши од три године, а за села од пет година. Школске зграде у селима морају имати најмање две учионице, станове за учитеље, собе за становање ђака и пространу трпезарију.

2. Да се грађење школе не одобрава, ни једној школској општини у којој вема бар 300 домова, а да се настојава да се политичке општине урупишу

уједно и у школске општине.

3. Да се Управи Фондова нареди, да првенство зајмова даје школским општинама за грађење нових школа.

4. Да се на рачун школског фонда, који је доста велики, учини зајам на страни и новац од тога зајма да се даје на интерес и отплату школским општинама за грађење школа под условима, под којима даје и Управа Фондова.

На овај начин постиже се деоба школа на једно и дворазредне школе; долази се до школских здања направље-

16

них по хигијенским захтевима, у којима децу неће сналазити разне болештине, као што то сада бива; и на послетку заштедиле би се толике жртве учитељске и дечије, које у окуженом ваздуху данашњих ниских и тешких школа навлаче на се неизлечиве болести.

Члан седми треба цео укинути, јер он говори о Продужној школи, за коју смо већ казали да је треба укинути.

Члан осми. У овоме члану треба, увинути последњу реченицу, која гласи: и о берби јесењега рода седам дана , кад то одреди школски одбор.“

Кад су некада ученици основ. школе уписивати у школу у 15, 16, до 20-те године, онда је одмор о берби јесењега рода могао имати свога оправдања, јер су тако одрасли ученици могли бити од помоћи својим родитељима. Осем тога ваља имати на уму и то, да је основна школа онда, бар по закону, почињала од 1. Августа. Што је јот главније, учитељ је тада задао деци повећу лекцију из сваког предмета, да је код куће „на памет“ науче, јер се тада учило све из књиге, и тако и деца и учитељ нису ништа губили тиме, што је дават одмор од седам дана.

Данас стоји ствар са свим дручије. Ученици полазе у школу кад наврше седам година, те по томе нису од помоћи родитељима у домаћим пословима. Школа почиње 16. Августа и не ради ни пун месец дана, па настаје одмор од седам дана. За то време деца потпуно дангубе, а нарочито у варошима, где ни десето дете нема да бере никаквог јесењег плода. Према овоме све околности говоре за то, да је јесењи одмор непотребан, да он баш у почетку самога рада само помете и