Учитељ

199

(теорију), а други за вежбање (практику). Програм садржава све, што има и у програму за нашу вишу основну школу.

Виша основна школа је дакле за то, да даје ученику основе за грађански живот, основе, које су потребне и пољопривреднику и занатлији и трговцу. Што је пољска привреда као спешиална привредна грана, примљена као настачни предмет како сеоских тако и варошких виших осн. школа, лежи узрок колико у захтеву наших економних одношаја, где још 2“, становништва чини пољопривредни ред и где се у овим одношајима. вароши од села још мало разликују, толико и у обвиру на употребљивост пољске привреде за дидактичне циљеве. Овако је моје схваћање задатка више основне школе; а да ли ће оне са садањим наставним предметима, плановима и програмима моћи потпуно да реше свој задатак, јесте питање, које остаје вазда отворено. Стварна оцена пак о њима као да се може извести тењ онда, пошто те школе претуре неки број година живота ; јер не можемо да замислимо , да један најкомпетентнији скуп просветника и педагога, као што је Главни просветни савет, не може дати рачуна о своме раду, и да не може свој рад удесити према јасними пречишћеним потребама народа и просвете његове. Једна, тако да речем најерећнија аномалија, којом је прожмаљо наше друштво, политика и књижевност, јесте: што ми олажајући, по

нашем мишљењу, неке погрешке и не-.

достатке на извесном предмету и на-

челу, одмах управимо борбу и против |

суштине њихове, место да предлажемо исправке погрешака и допуну

онога, што недостаје. Те тако, место да помогнемо сваки од своје стране, да више основне шкоде постигну свој задатак подеснијом организацијом и да не остане тшусто слово на хартији, ми смо одмах противу њих, # ако нам оне још нигде че показаше последице своје садашње организације. Тако смо радили и са осталим школама; па за то се и на сва уста данас говори, да немамо средњих школа, као што ваља; за то- неке, у који ред долази и пожаревачка „земљоделско-шумарска“ школа, брво пропадоше. До душе, — споменутој „земљоделско-шумарској“ школи и није било места код нас, гледајући на наше пољопривредне приватно-економне одношаје, нарочито одношаје сопствености земаља. Али да та школа није све до свог „скончања“ остала као „птица на грани“, и да су потребне поправке за време извршене ; да сви с друге стране законом стало на пут распадању сеоских задруга, или да су се створиле погодбе за лако састављање пољопривредних колективних задруга; да су се државна и манастирска пољска добра предавала питомцима ове школе на управу; да је се одмах приступило установљавању нижих основи. школа (ратарница), у којима би ови ђаци били наставници, што је све и и законом о тој школи предвиђено : Умесност такве школе већ не би могла бити тако проблематичне природе и живот њен био би обезбеђен. И на данашњу нижу пољотривредну школу у Краљеву ваљало би зарана обратити најозбиљнију пажњу; јер се већ и противу ње разносе непријатни гласови, који нађоше излаза и у Народ. Скупштини. Нешто би најужасније било, да