Учитељ

228

да похвалимо, угледаће се на њих, и ми ћемо с поносом вратити дуг нашој земљи. Нико се од нас неће за то устезати, пико неће избегавати овај неопходни данак; сви смо ми готови да жртвујемо наша добра, | наш живот, кад то од нас захтева ошшти спаб. За доказ наше оданости према отаџбини, ми јој предајемо ову нашу младеж, тј., оно што је најбоље међ нама, што нам је најмилије, што је најбоље, најхрабрије распаљујући је нашим духом и развијајући њена осећања тако, да после од ње до-

| | | | | |

бијамо синове, који су однеговани у шко- |

лама војничке дисциплине, одакле ће да преносе у грађан. живот поштовање према власти, осећање према дужпости и дух пожртвовања; добићемо синове, који имају овај цвет часности, патриотизма и узвишених врлина у војничком занату што је у стању да ствара људе и грађане.»

Громовити усклици прекидоше беседника, који настави овако: „Благодарим вам господо, на топлим изразима захвалности, које, као што вам је познато, не упућујете мени, већ одушевљеном грађанину, чији је говор, избацио ове значајне речи и излио осећања, која су урезана у борама наших застава, од 14 јула 1880 године. Увек је, господо, војска у Француској носила тип народности, не гледајући на данашње одушевљење од којега је отклоњена опасност ; али дан, на који вас ја опомињем, ставио је војску у најтешње односе с нами, те је тиме са врлим особинама, којима смо дужни довити се, спојио свечану потврду закопа и гарантију наше слободе.“

„ја поздарљам вас наше најдрагоценије стрелце, што чувате побожно традицију вежбања, која се данас сматра за тајпу победе и за спас наше независности.

„Поздрављам тако исто све вас, који сте нас задивљавали својом моћи и вештином, својом окретношћу и храброшћу. Ва сте доказали да напретци интелек-

туално стоје у вези с напретцима Физичке.

силе. Стари народи, пивилизацији,

наши претходници у наши учитељи вештина, и

скров националан,

свега интелектуалнога, држади су так исто, да су телесна вежбања врло нужна ва одржавање Физичке и моралне моћи, за одржавање расе, и да су најдрагоценији лек противу узрока што изазивају развратност. Наш век, који изобилује проналасцима што увећавају благостање сваког појединог, има, у недрима свог материјалног благостања, клицу опадања, коју треба, уништити, ако нисмо ради да нас писта упропасти. Ви сте, господо, они, који је тако снажно сатирете ; ви сте у свако време на бреши и готови сте да отклоните процаст и да нашој невиној младежи сачувате

узвишен живот. Примите овом приликом знаке нашег признања,

„Бојим се да се не огрешим изјављујући похвалу узвишеној младежи Лонгдена, која одржава у нас традицију о оданости и смелости према коњу; негујте, господо, ову племениту вештину. Народи, који су обавезни да ратују, не могу да занемаре веште и одважне коњанике ; Ви сте доказали да.

је Лонтден у стању да да и овакве војнике.

„Дођите, господо, децо моја, дођите сви да примите награде за ваше трудове; памтите дуго наклоност и поштовање које вам ми указујемо: нека вам та успомена послужи да истрајете на; том путу.“

Победоноскци приступаху редом трибини. Војене дипломе раздаваше рекрутима пуковник, који је за тај посао био одређен од ђенерала поддивизије и који је младићима говорио ове речи: „У име војене власти дужност ми је пре свега да забла-

"тодерим председнику општине на красној

беседи, којом је освештао тесно јединство између народа и војске. Напомињем како ћете ви ускоро доћи 6 нами да се навикнеге на дасциплину и војничку паставу. Ви сте се скоро са евим привитли на строге дужности које ће вам се наложити; одушевљење, које сте ви засведочили, уверава, нас о вашој разборитости и вашим добрим

услугама. Дипломе, које вам ја предајему име испитџе комисије, послужиће вам кад будете стали под стаставе — као титуле племства у великој породици Француске војске.“ (ПРОДУЖИЋЕ СЕ),

о = = = = -—-