Учитељ

237

којима је он изложен, а која стварају бол и непријатност, и у опште према свима стварима и ситуацијама, које његову животну снагу руше или оснажавају. Па и ако ми ту оцењујемо од прилике, без математичке тачности, опет томе није узрок неодређеност сензационалног еквивалента, него сложеност човечијег организма, а, још више и понајпре то, што се не може баш са свим тачна и стална граница да одреди до које неко раздражајно средство — било то у храни, топлоти, итд. има здрави пријатан уплив, и одакле почиње шкодљив уплив.

Најпростији израз, који ми можемо употребити за извесно духовно стање, јесте удар, једна реч, која је са свим згодна, како за духовну тако и за телесну страну Напрасан надражај ока, ува, носа, коже, игд, ми називамо просто по спољњем или физичком изгледу, удар ; али ми говоримо иу духовном смислу о удару, и то не с тога, што токорсе духовна свест личи на какав материјални предмет, који је на нељо чуло упливисао, као што је звонење звбва, него због тога, што ту чуло у један пут, (напрасно) прелази се из мирноће у узбуђење — у покрет. И у томе духовне и телесне појаве иду са свимупоредо и заједно, па иако су иначе са свим различне.

Поједини облици наших чулних примета, показују нам неке врло значајне сагласности између духовних и телесних појава. Ја ћу овде споменути само неке најважнијих појава ове врсте. Узмимо пре свега, у обзир обично искуство о болестима. Из искуства ми зиамо, да уз сваку болест редовно се појављују и извесни духовни знаци. Нека су ткања врло мало осетљива, јер у њима има мало нерава, на, пр., Кости, нокти, коса, итд. али ипак, ми и овде налазимо неког поступног прелаза. Даље, кад лекар хоће да дозна где неки поремећај било посредно или непосредно упливише на мозак, онда он то тражи по извесним духовним знацима, који уз онај поремећај иду. Од стања мозга зависи

стање духа. Узмимо, на пример, духовне знаке тифуса, који су изражени са две речи, као „грозничава малаксалост“ Знаци се ти гледају у следећем: „Необично велика неспособност за напрезање како духовно (мишљење) тако и телесно (кретање); | лице је без икакве живосги, без разбора и прибраности, збуњено, болесник изгледа, као опијен итд.“ На кратко, дакле тедесно стање потпуно влада духовним. Ни-_ где ми не налазимо каквога трага о некој одвојеној самосталној или независној духовној снази, на коју телесне промене не би имале уплпва. Практичан лекар сматра, да уз сваку духовну промену мора бити и неке тедесне промене, и довде је оп материјалист, |

Друга једна интересантна сагласност између духовних и телесних појава лепо се види по оној разлици између акутних и волуминезних или масивних чулних опажања, а то код свију чула. Кад се убодемо у прст, или додирпемо прстом у жеравицу, опда ће то изазвати акутно опажање, а а додиром нашег тела са одећом коју носимо, или са водом, кад се купамо, изазива. се волуминезно или масивно опажање. Кад посмотримо како та опажања, постају, онда видимо: да акутна опажања постају сувише јаким надражајем на малој површини, а масивна благим надражајем на великој површини. Противност ових опажања лако се распознаје код свију чула. Пламен проузрокује акутно осећање, а расути сунчани зраци масивно. Висок глас од какве звиждаљке јесте акутан, а низак на каквом виолончелу или оргуљи масиван. Море, грмљавина, врева какве гомиде народа све су то масивна или волминезна опажања ; јер се понављају на великој површиви. Увус је акутан, а варење (опажање варења) масивно. Ето, тако, једна понајосетнија разлика у нашим опажанима зависи једипо од тога како спољни утисци на нас упливишу: да ли нагло и јако, или полагано а у већој маси и на већу по-

вршину. (ПРОДУЖИЋЕ СЕ),

О ИН“ ___- =