Учитељ

само се ради на све стране. Сад да видимо је ли оправдана ова његова цељ, — само да се има што више учитеља.

Услед отварања четворо-разредних осн. школа, и услед подизања нових школа, појављује се велика потреба за учитеље. Њих до сад никад све школе не добише. И лепо је то од надлежног министра што се стара да свака школа има довољан број учитеља. Види се да је рад да одговори својој дужности, да се у народ уноси путем школа и учитеља маса знања. Али то се не постизава постављањем ма кога за учитеља. Кад рекосмо да надлежни зна, какви су добри учитељи, и кад зна да ови нови учитељи нису такви, морао је знати и то, да они, као неспретни не могу одговорити својој цељи; па кад не могу одговорити својој цељи, опда на што је то постаљањег Мањ ако се хоће само да се потпуне школе са учитељима (по имену). Свакојако из овог излази, да је некоректно ово постављање овољикиг и овакиг застуиника. И шта је се добило с овим попуњавањем школа оваким учитељима Р Знајући тешкоћу рада у школи и њихову спрему, смем слободно рећи: ништа се не добија, него се још штети двжавна каса, са неколико хиљада динара, у времену, кад се на све стране виче и препоручује штедња. О том ја имам личног уверења. Оне врло добре и одличне оцене ових учитеља дате су „с обзиром на број ђака и разреда.“ То треба знати.

Па ни карактером такви учитељи ретко да могу бити коме узор. То ће се најбоље видети из тог, кад се сетимо шта раде млади, слободни и незрели младићи. Они мору бити пре углед неваљалства, и предмет подсмеха, него узори. И о овоме ја имам личног уверења, добијеног од ових заступника.

А шта да речемо о васпитној задаћи учитеља. — према овим учитељима 2 О томе

не треба ни говорити, то је од њих далеко као небо од земље. Не вршећи они никако (или којекако) ову своју задаћу, губи настава свој васпитни карактер, а као таква она је илузорна, јер је мање опасан по друштво неспособан рђав човек, него способан. Шомислите само на ово: патриотизам , пожртвовање, самопрегоревање, енергија — и приправнице и заступници (деца од 16—18 год.!!) Зар то нису готово диаметралне крајњости Р !+

Ово је довде суђено о некоректности постављања оваких учитеља с објективног гледишта, т.ј. с гледишта на саму ствар. А сад ћемо да видимо, да ли је коректно ово постављање и с Формалне стране; тј. са гледишта нашег закона о осн. школама, — да ли је с њим сагласно.

Садањим важећим Законом о оси. школама јасно је одређено да учитељи у Србији могу бити стални и привремени. Тако пише у 47 чл. овог закона. Према овоме, још јасније се види, да је незаконито 060лико постављање заступника. О каквим заступницима нигде ни спомена у закону о основним школама, а њих је постављено и премештено 200 само за 7 месеци, а с оним непремештенима биће их сигурно око 300!

По чл. 49. истог закона за привремене учитеље постављају се они, који су свршили најмање нижу гимназију (ЈУ раз.) или тра разреда више женске, али и то, пошто преттодно положе теоријски испит. Они ће постати стални ако за 4 године имадну добар резултат, а после положе практични учитељски испит.

Из „Прос. Гласника“ види се да се за привремене учитеље постављају сви без оног претходног теоријског испита. Ово још боље знам од оваких учитеља лично, Према томе, и овако постављање привременихг учитеља незаконито је.

(СВРШИЋЕ СЕ).

о рјаљавве а