Учитељ

Драгутин Топлица такође је мишљења да је велики програм из Српског језика. Он се слаже с предговорником, који рече, да је анализа врдо нужна и мисди да је

то најглавније у овом предмету. Даље вели, |

да би требало највише пажње обратити на овај предмет, сматрам га као најглавнији и њему свуда давати прво место.

Петар М. Никетић такође доказује да је програм из Срп. језика велики те изтдеда као да се ђаци спремају за просфесоре, јер се тако то стручно оће да изучава. Оп мисли да треба већу пажњу 00ратити на течно и тачно читање, него се заносити стручним изучавањем, те се после ни читање не постигне. Мишљења је да би требало из овога предмета да се учи о именицама, придевима, бројевима, заменицама и о неким само временима у глагола, а остала времена, прилоге, предлоге итд. изоставити.

Никоља Мусулин Товори о томе, како је била покренута мисао да учитељи с про Фесорима израде ове ствари, али да није од тога могло бити ништа за то, што су професори нерадо придруживали учитељима. И он је за то, да се програм скрати тако, да отпадну облици и наставница, а да остане познавањс именица глагола итд. Даље вели, да би требало поделити Српеки језик на толико група, колико има разреда. На послетку изјављује да би требади професори с учитељима договорно да _удесе ове ствари.

Сава Атанацковић слаже се с Мусудином. Петар М. Никетић вели да ђак може писати депо, а не знати именице, придеве | | дико дубоко, колико осн. школи није по-

идр. Наводи један пример из свог живота, како је спремио некога у писмености толико, да је после био ћата у општини а није знао оне Форме граматичке. Димитрије Ј. Шутниковић вели: Сви се слажемо у томе да је програм велики, само сене слажемо у томе шта би требало изоставити, а шта оставити да се учи из овог предмета. Неки мисле да би требало

оставити анализу као врло нужну и по-_ "ако треба, онда је готово у многоме пс-

требну, а он пак мисли да је много боље

изучавави Срп. језик за практичну потребу, Јер шта ће коме вредити да зна која се реч зове именице или придев, ако не уме ништа писати, нити правилно говорити > По његовом мишљењу основна школа треба

"да даје практичка знања, а стручно изу-

чавање како овога, тико ин осталих предмета, треба оставити гимназији и осталим већим школама.

Коста Шетровић доказује да анализа, нема бог зна какве вредности, у што су се уверили готово сви бољи учитељи. Сем тога, то се и лако заборавља, на пр. именице конкретних ствари памти ће деца дуже, а апстрактнијих ствари се врло лако заборављају. Он је мишљења да треба обратити много већу пажњу на читање и писање. Али да се не би отишло у другу крајност совим изостављањем, онје мишљења, да би требало оставити познавање особених именица, (што је потребно ради изучавања немачког језика и правилног писања)-и стварне именице, а остало не. Од глагола на пр. могли би се узети само они, која показују радње, а они, који показују бивање, не. -

Димитрије Дукић је такође за то, да се у основној школи уче такве ствари, које су потребне за домаћи живот. Стручно знање нико до сад и није ту добио. Но-

- ваковић, на пр. није научио у основној

школи, него у већим школама. Он је за то, да се већа пажња поклони писању и читању с разумевањем.

Г. Председник већа, г. референат Н. Ј. Петровић, вели, како се види из говора, свију, а и иначе да је програм не само широк него и дубок, да иде у науку то-

требно. Сад би требало да се овде упустимо у то, како би га требало скратити; али он надази за нужно да овде скрене пажњу на то, да се сад не оде у другу крајност, па да програм буде сувише узан и плитак и да настава у опште не буде

| плитка. Српеки језик је најважнији пред-

мет у осн. школи, њему је дата '5 целокупног времена, и ако ту оси. школа учини