Учитељ

391

рате често по 10—15 минути да обилазите, док само једну јаругу прођете. А по низини ништа сигурно није, ни жито, ни трава; ни купус, ни конолља, да га вода не однесе кад прва киша удари. Она вода, што је некада чинила. благослов „и гори и доли,- и висини и низини, сада односи висину а претрпава низину. А Ћовдинци некада богате ере, сада су сиромашне "ере.

Ја се и сувише задржах у Ћовдину. А тако је и било. Од јутра па до 2 сата после по дне ја сам био готов с испитом па онда ручамо, па после ручка дигнемо се сви на најближи вис Ђулу, одавле смо најлетие прегледали цео онај простор, што сам га јуче с Поп-Јовом видео с онога брда, те надокнадио оно што ме претргао и одузео причањем његовим о попадији и лоповима. Све смо сада имали пред нама и под нама и Млаву и Мораву и преко ове равну Шумадију. У десно се видела и горња долина печка. Само иза себе не видимо ништа, јер ми нисмо на највишем вису, на хрпту Горњачке Кли-

_ суре, него на једном каменом шиљку њеном више 'Ћовдина. Одавде се опет скинемо у седло, у равницу, па равницом под брдо у правцу Ждрела, тде је Млава просевла оно брдо, и дођемо на Врело. Тако се зове једно лепо место, где је један дивотан извор, на који и лети и зими куља по толико воде, да па 10 метара од #и3вора одма окреће три витла воденице мана стирске; манастира Горњака. Веле да му она доноси најлепши приход, јер ради непрекидно преко целе године. Јер њој нема да „пресуши,“ нити да се заледи. Више извора је један забранчић, од вајгушћега чечвара, ограђен зидом, који одбија камење што га вода носи озго, с голб Клисуре. А сам извор је тако дивотан, бистар, чист, да га се одиста не можете довољно нагледати. У површини захватио је колико једна помања соба, и вода у њему тако ври, да тешко можете дно да

видите. Ковдинци сада показаше да су ере, досетљивци, јер пошто смо све видели а сада у један пут осу тако боговетан пљусак, да нас све отера у воденицу и да је преко прага прскала и у воденицу, а, они потргоше из тораба чутуре с вином печење јагњеће и пилдеће, те испратисмо кишу у најлешшем расположењу, па онда по блату и готово мраку у Шетоње.

У Шетоњу је најбоља школа у срезу, па готово и у целој ревизији мојој. Саграђена је ван села, у једној пољани, близу цркве, поред друма, и само би јој ваљало пожелети да се засади дрвљем са свих страна, а нарочито са југоисточне, те да се заклони од силних ветрова, што кроз чЧдрело долазе и односе људима вола испред куће.

Шетање је испод Ћовдина у равници, близу Млаве, а одавде низ Млаву за непун сат долази се у Велико Лаоле. Школа је обична, четвороразредна, и радила је целе године редовно. Успех је на своме месту.

Сад прелазим Млаву, и поред Ждрела. и Бистрице који су сасвим горе под брдо идем у Стамницу, која је такође горе сасвим под брдо. Ово је прва чисто влалшка школа, којих сам повише имао. Ступам, с Поп-Симом, у авлију школску. Авлија пуна ђака. Учитељ је један младић.

— Господине, веома вам одрасла деца. Ваљда их имате млого у старијим разредима. — Није, господине; на против, четвртог разреда и нема, јер су отпуштени као прерасли, и највише их има у првом. Но понављају дуго. Ово је трећа година како су у истом разраду.

— Како то 2!

— Претпрошле године оставио је изасланик све да понављају, јер ништа нису знала, а прошле године оставио их је опет школски одбор да понављају, јер ништа нису учила. И тако им је ово трећа година...... (ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

ан аи

а=———--—