Учитељ

7. је слика аустријски штап, који се и код нас тако, а и другчије зове. Колико замерам штапу, не бих толико замерио шеширу за то, што је се са шеширом комотније вршио посао, без штапа. Олика не ваља, а комбинад. речи добра,

8 и 9. слика, престављају : вола и звоно. Осма је слика лошија од венца за то, што се врло лако може претворити у краву, а девета је слика боља од Змије. Комбиноване речи и реченице испод ових слика: „шав, сав, воз, знан, за, познаш то слово“ — неваљају.

10. Слика представља Убво, које је н у старом буквару било добро, по нужда. Комбиноване речи : „ту, слуз“ и реченица: „Устао у славу“ — нису појмљиве за ученике. 1 и 12. Слика, приказује нам кола и руку. Коњ је бољи од кола, а рука боља, од рибе. Од комбинованих речи испод ових слика, нису добре: „Косо, куна“ и реченица: „свукао пруслук,“

13. је слика, турски ексер, а ми га називамо гвоздени клинад. Слика не ваља исто тако, као и турска реч: „штене“ и реченица : „трпен спасен.“

14. 15. 16. 17. слика преставља : гусле, игљу, чалиу в мачку. Избор ових слика, није био. рђав ни у староме, а још мање у новоме буквару. Комбиноване речи под овим сликама: „гунгула, полуга, сач, чам“ и реченица : „Касно али часно,“ нису биле потребне.

18 и 19. Слика представља: љуљашку и њушку. И оне су добре с том примедбом да се љуљашка престави онака, каква је код нас већином у употреби, т. ј. са ужетом коме је горњи крај утврђен на грани каквог дрвета, а она остала кићења, да одпадну. Тако исто и њушка, да буде њушка а не свињска глава, од које би требало јасније истаћи горњу и доњу вилицу. а око, чело и уши, обележити врло бледим цртама, те ако би се тако, врло мало боље помогло, да се код ученика изазове реч : њушка. Од комбинов. речи под овим сликама, требало је изоставити реч : „муљ.“

20. 21. 22. 28 и 25. Слика, престављају : буре, овцу е јагњетом, цркву, дрво и жабу. Све су слике добре, а овца с јагњетом : боља је од јагњета. Комбиноване речи: „рај, змај“ и реченица: „како никао, тако

"и обикао“ — нису добре.

24. 26. 27. 28 и 29. Слика, приказује нам: рта, фес, ћурана, ђака и џамију. И ове елике, по врло великој нужди, морају бити добре и ако такве нису, изузев 27. слику, која је хрђавија од љупе, а још би горе била од нпр. каквог ћупа. — Од комбинованих речи, испод 24. и 27. слике изоставио бих: „дух, ћемер,“ а од опих под 26. и 29. сликом, изоставио бих тако много, да би их врдо мало, или ни мало остало. Ну како се ова два туђа слова, Фи Џ, по нужди трпе у Српској буквици, то и говор о комбинов. речима, испод ових слика престаје. |

Са чамијом завршена је настава малих, а са 106. — тим листом почиње се познавање великих рукописних слова, уз припомоћ малих.

Нови буквар, поделио је велика рукоп. слова ва десет група тако, да је девету групу заузело само самцито слово Е. Оваквој подели крива је калиграфија, која је грозно онакарадила слово 4, удешавајући га силом и преко његове воље, према У.

Међутим, вел. рукоп. слова, по њиховој сличности, могла би се поделити само у шест група тако, да у прву уђе: М, Ш, Ц, У, Џ, Њ. У другу: 4, Љ А, Н, М. У трећу; 4,Ј, К, Ћ, Ђ. У четврту: Г, БА А ЕР ВО У пољу: ХО Де. У шесту : С, Е, 9, Ф.

Оваввом поделом опазило би се, да свака група има своју једну исту основицу, ва незнатним варијацијама. — Ако сад разгдедамо групу по групу, вел. рукоп. слова у новом буквару, опазићемо, ла је свака група вел. рукоп. слова проведена, кроз речи и реченице и да је то провађање тако — не досљедно. Тако су у првој групи: И, Ш, Џ, Ц, Њ. Са И, почињу се две речи; са Ш једна реченица, а ни једна реч, тако је исто са Џ, а са: Ци Њ по једна реч, а ни једна реченица.