Учитељ

427

Погледајмо сад другу групу са: Љ, Л, А, Н, М. и ту ћемо видети, да испод ове групе има речи и реченица, кроз које двапут пролази вел рукоп, слово из своје групе и — то се мени допада, а још би ми се више допадало, кад би то пролажење вел. рукоп. слова из своје групе, кроз речи и реченице било само једанпут. Ако и даље почпемо прегледати остале групе, наићи ћемо па напред поменуту неједнакост. Ово је, по моме мишљењу, доста неоправдан посао јер, ако је ова неједнакост за то, да се избегне преоптерећеност, или монотонија каква, онда овај обзир одпада, кад погледамо на квантитет посла, који су ученици пре тога свршили.

Но, пошто је већ нови буквар поделио |

вел, руконисна слова у десет група, онда сам за то, да се речи и реченице промешају са вел. рукоп. словима онако, као што је друга и девета група комбинована, н да се при тој комбинацији пази на то, да се избегну оне особне именице, које се код нас врло ретко или никако чују као: „Љутица, Чеслав, Угљеша, Хранислаг, Хервоје, Жарко, Јвгеније, итд. а то се све даје лако избећи. —

После познавања вел. рукоп. слова, долази на 57. страни и њихов азбучни ред тако, да се са сваким словом, почиње по нека, реченица, од којих би изоставио оне, под: Њ и Ф, јер „његуј,“ не знача ништа, као и оне онакарађене германске речи ; „Фина , кошта,“ Исто тако речи под „Т, Х, Ц“ поправио бих, те би место: „што, кано, опра“ дошле: кој, као, спира.

Са 40. страном, завршен је први део новог буквара, за то, нека ми се допусти, да га са овог месета још једаред погледам и да кратко нотирам његове одлике и мане.

Одљике: рукописна слова, не носе на себи кадиграфски тип, а свака слика, са припадајућим јој речима, заузела је само једну страну, изузев прве.

Мане: нема ничега, што би као предходна припрема, служило ученицима ни за вежбање у говору, ни за доцније писање рукописних типова ; избор слика на многим местима незгодан и неправилан ; при ком-

биновању речи и реченица, није довољно пажено на садржину; унесен је германизам и турцизам ; погрешака правописних језичких и штампарских (пишчевих) има.

Завршујући овим, свој говор о првоме делу новога буквара, узимам на се дужност, да на првоме идућем састанку, прочитам и други део његов.

30. Новембра 1886. г. Ћупраја.

Свегов. Р. Јаношевић.

Штовани ЗБОРЕ !

Други део буквара, који па прошломе састанку пије прочитан, обухвата 28. страна. — 11. диста.

Њиме се хоће, да се ученици упознају са две врсте (!) штампаних малих и великих писмена , а за ово су узете у помоћ

| мала, и вел. већ позната рукоп. слова. Овај

део буквара, почиње са пет гласника : и, у, е, о, а, а шести гласник р., као да, није вмао части ући у гласничко друштво, већ. је оћушнут тамо негде међ сагласнике;

| те тако чам изгледа, као да му је нови

буквар или одузео његово гласничко право или га сматра као пеку резерву, која, то потреби службе, притиче у помоћ вокалима и консонантима. — |

Па, ви, господине, овде, само нагађате !Молим, молим ! Шраво нагађања или погађања, не сме ми нико спорити — писац буквара најмање. За што 2 Буквар је дошао код мене без компаса свога, а ја сам опет ушао у њ' са компасом мојим да та моди-

Фицирам тако, како ће бити идентичан са

мојим назорпма. За овако што, не само да ме позива дужност моја, него ми је и сам писац буквара дао за то агију. Па где је компас» Ено га (... погледајте право тамо 2) код букварописца. Видите ли, како се иза њега заклонио, да одбрани своје јуначке груди и, да доминира критичарима букваревим. Па јели то поштено 2 Он зна, —

После цет гласника, узет је сагласник П п комбипован је са гласницима у речи