Учитељ
422 |
“ А
У
Дете РЕМ ЕТ ВТАЈЕ
У МЛАВСКОМ и МОРАВСКОМ СРЕЗУ
(ПРОАУЖЕЊИ).
Долазим у Кобиље. То је до Стига, и атар кобиљски чини прелаз од голих лискуаских коса и брегова Хомољских планина и Горњачке клисуре ка равноме и богатоме Стигу, који је сав од наноса (Формадија или слој адувијума и дилувијума); али је млого ближи Стигу. Школа је средње величине и каквоће, но три ПОЛИВА скоро није радила.
Из Кобиља идем у Кулу. То је српско село. После читаве недеље дапа једва дођох једном у среску школу. И колико вам је то мило, толико вам је још милије што у њој налазите успех какав само можете пожелети. Зграда сама осредње је каквоће, али је наставник сам радом и редом својим
дигао ову школу на висину прве стете- |
нице. Овде налазите, да родитељи сами дају своју децу у школу, да нема ни једног неоправданог изостанка и да нико није кажњен за изостанке. Овде и у Манастирици налазите и школску касу, што је врло ретко.
- Кула је између брда на самој Витовници, баш онде где она већ оставља брда па излази у Стишку равницу да уђе у Млаву. С леве стране је готово голо брдо и камен, с десне, одма од Витовнице настаје Стиг. Кула је дакле у врх Отига, где се он свршује и спушта у Витовницу.
Из Куле прелазим Витовницу, на леву страну, и за по сата од ње, иза, једнога, брда на јужној страни, стижем у Дрљенац Школа је мала, сниска, и једва подноси за то, али је то у млогоме наставник накнадио шетњом с децом, гимнастиком, и редом и чистотом у школи. Место Влаха у овоме селу има много Цигана.
Од Витовнице (Куле) сад идем уз Млаву. Само села нису у равници њеној но у страни, по додинама и потоцима који силазе у Млаву. Из Црљенца идем још више уз Млаву, и долазим у Рашанац. То је
до Трновче, у којој сам био још у почетку ревизије, одма песле Петровца. Трновча, је била полу. а Рашанац је сасвим влашко село. Школа је мала и тескобна, и није радила скоро три године. Цело је село тако густо засађено багреном, да ви идете кроз њега као кроз гору. Багресново је Арво веома добро и за грађу ни за огрев.
Из Рашанца силазим на друм млавски, па преко Млаве прелазим у последње село што га још имам у овоме срезу. То је Арнаут — Поповац. Школа је овде добра, само јако изложена ветровима и сунцу.
Сад остављам Млаву и њену долину и пењем се на ону косу што предваја равницу млавску од моравске. Ту имам две школе: у Сцбници и у Брзотоду, па се онда спуштам у долину моравску, где су ми све школе поред друма Свилајиначко — Пожаревачкога, као нанизане. Прве ове две школе плаше вас, да ћете у српској Морави наћи млого горе школе и основну паставу, по у Млави, у којој читаву недељу дана имадосмо посла са чисто влашком децом. Но, на Бога, није тако. Чим сиђете у Мораву, налазите, да њене школе, ако не претичу млавске, не уступају им ни у чему.
У Морави иду овим редом: Кушиљево (стари Глоговац), Ливадице, Породин, Жабаре, Ракинац, Оретовица, ргово па
_Влашки До, три сата од Пожаревца. Сва,
су ова села тако у близу, да се тешке, шетње ради може ићи из једнога у друго. И свуда има по два учитеља, сем Породина, и Ливадица, где је по један, али ће сеи у њима скоро морати да отвори друго одељење. У Жабарима, Прхову и Влашком Долу има још и продужниг шкоља.
Ето, то је ред којим сам прегледао школе у ова два среза.