Учитељ

На Белики Четвртак, 9 апр. 1981. И до данас.су клупе одржате врло чисто. Овак чува своје место, да га не попрља, мука му је. Сви му околни пркосе, а он једва чека, да пустим на одморак. Нико не трпи мрље на клупи више од једнога сата. — На задацима и књигама је приметно мање мрља.

48. јуна 1881. Чистота клупа одржата је до краја године тако, како се никад не бих надао. Ја нисам у корист тога рекао __ни једне речи више. Пред испит морао сам чак и да забраним даље чишћење клупа, док не прође ревизор, да не би човек помислио, да је то изнуђено од деце. Наравно, да сам им казао прави узрок, и разуме се да је извршење следовало, Чим је ревизор прошао, стругање је ишло даље својим редом. — И за дивио чудо, нико није од тада нигде дељнуо клупе, а многи су покушали те изравњали старе грубе урезотане. Господе, а како су изгледале клупе, кад ја бех у Основној Школи! Па чак у Гимназији, па и у самој Учитељској Школи! У Гимназији су још издавале строге. наредбе, да се не режу клупе. Утицај се осетио и на млађим разредима.

Томе сам се и надао; јер је познато, како млађи радо подражавају старијима.

80, јануара 1982. Чистота клупа и сада. је невероватна. Књиге су у целој школи тако исто све до данас са свим чисте.

ж ж ж

Ништа ти није боље но урадити нешто

_ онда, кад му је време.

Саветовати треба мало, но гледати да се све отпочне примером. Ако ишта на земљи има свемогућу силу, то га има пример у васпитању — и рђав као и добар.

Веома, је згодно да се неке ствари отпочну са појединцем, не осврћући се на остале но само удесити, да остали то примете. Подражавање неће изостати, и на скоро ће сви радити оно, што иначе никад не би, да се издала наредба, која, важи за све.

Треба и саветовати, и опомињати, и заповедати љуско и пријатељски. Где год деца могу сватити разлог, треба им га казати.

Не много од један пут, но по мало и поступно !

= у = 53

КЊИЊЕВНИ ПРЕГЛЕД

" Читанка за 1. раз. српске осн. школе. |

Четврто поправљено издање 1885 год.“) Пре неког времена чувени педагог Дитес покренуо је питање: о употреби и не употреби учебника у оси. школи. Поменути педагог претресао је горње питање више с теоријског и у неколико

#) Читано на ћупријском месном злору учиг, удружења и од истог усвојено.

) Моје белешке — под сџич» — саопштаваћу махом опаке, како бам их забележио још пре пет, шест година, под првим утисцима проживелог догађаја —- за сада пемам времепа, да нх прерађујем. Али, кад бих их и прерађивао, ја на мпогим местима не бих за иста умео ни вада лепше казати оно, што сам онда осећао,

идејалног гледишта не обзирући се на дан. уређење школа, као и на неприлике (којих није мало) с којима се школа и њени рад-, ници данас боре, те с тога је и његов одговор испао против учебинка у осн. школи.

То питање нашло је одзива и код радника у српским осн. школама, а поглавито

но онда, кад сам то баш у ствари и осећао — онда, кад су се живци још талавсали у оном правцу, у ком их је сам ток проживеди догађаја покренуо. У преради би евега имале да се замене ноке претераности у изразима, другим ладнијим и блажијнм, и требало би изведене закључке поткрепити и педагошким разлозима. Но за овај мах, то св мора одгодити за будућност .