Учитељ

Ђи ми мило, па не хтех ни да кријем радости. Шрођот свуда те виде свачије == то је било свакоме један део моралне награде. Гадоваж се јавно, али их не хтедох сваљити. ·

— Неки беху изгребли клупу шиљастим стаклом, а неки гребли попреко. СОвратих пажњу на то. Објасних, да тако не ваља, и показах како ваља. — Нико се није био стаклом посекао. Отакло су донели од кућа, и један другом су помагали при раду, те да само имају сви једнако и лепо. — И још једно чудо. Ону трињу и струготане били су скоро сви скупили, па неки однели те бацили чак у нужник, а други скупили на гомилицу.

Не похвалих их — рекох — за ово дело. Но за то им пожелег (а не заповедих), да од сада лазе на чистоту и клупа, и патоса и књига, и аљина, и свога.

Једно сам био постигао. Беше угодна прилика и за нешто друго. Што не бих и ово узгред г — помислих. Ајд и њега !

После жеље, да одсада пазе више но до сада на чистоту, наставих у кратко „разглаголствије“ о удруженим снагама. Шрорачунасмо да све ово овако лепо не би могао очистити један сам за дан ипо (17 сати), а овако њих 34 очистили су слошки, сваки своје место, за 7, сата. Испричах и причу „о снопу прућа,“ ал без „наравоученија.“ На крају напоменух још и то, да се у слози све ради и брже и

лешие. Да су неки очистили места, а неки .

не — ве би изгледала школа овако лепа. да тим отпочех задовољан школски рад. Све је ишао, „као по доју“, са задовољетвом и с једне и с друге стране. Тишина и пажња биле су веће но инале.

У ж Ж Колико љи ће користи бити од свега

овога # Каква ли ће чистота у школи бити од

сада %

443

| | |

| | | | |

= - Овде имам две примедбе.

Једна је у овоме:

Погрешио сам, што сам им овом приликом препоручио чистоту свега. Много је

"захтева од једном. Оно до душе, ја сам

то учинио само у виду пријатељске жеље; али и опет бојим се, да не буде од штете. Деца ће примити моју жељу, као што су је и примила по свој прилици к срцу, н почеће по њој да се управљају. Но нена-

викнута иначе на чистоту у опште, наћи ће у почетку на велике тешкоће и неу-

·_ спехе.

То им може убити вољу и одушевљење за ствар, и онда је све пропало. Боље је било причекати, док се деца на ово навикну, па онда обратити пажњу, опет згодном приликом и на већу чистоту патоса и књига ; други пут опет на чистоту аљина; па тек најзад на чистоту свега. Поступ- | ност је нужна свуда,“ у настави, и У васпитању, п у навикивању

Друга је примедба у овоме:

Држим да нисам погрешио, што нисам отпочео школски рад — у ужем смислу — чим сам ушао у школу. Ја тако почешће радим. И ја сам тврдо убеђен, да тим не дангубим“ дна, се, да се најбрже и најтрајашније учи оно, што највише заузме духове, А ја држим, да ништа но може јаче занимати духове, но оно, што се баш дешава, или што се тек десило, и изазвало покрет мисли дечијих већ у том правцу. Ево овде на пример: Би ди икада више занимао говор о чистоти и о снази, 89 сада , вад су деца загрејана у том духу оним самим својим делом, које је за њих дело од огромве важности, велики догађај Р Ја држим не. Па онда, што не бих са мало времена и мало труда урадио много доброга и трајашнога! — Но, наравно, у овоме се не сме претеривати. Ово сме доћи по кад кад, но не често и увек.

У бедежнику се налази до ове белешке још један лист, који је доцније залепљен. На њему су исписани још ови додатци: