Учитељ

442.

њима у неколико попуњава она празнина коју настава из Педагогике и Методике вије у стању ничим да попуни. „Ништа ти није спорије, но радити, како ти други прописују ; најбрже се дође, кад ти неко примером покаже, шта ваља и како ваља,“

Ја сам науман, да сада продужим преко „Учитеља“ давање мојих бележака јавно сти, те да овако драгоцени материјал не стоји и даље закопан.

Држим, да ће најбоље бити, да се у „учитељу“ отвори нарочита рубрика, под именом »Из школиног живота,“ па ту да се штампају све ствари ове врсте. И ја не сумњам, да ће и многи остали другови похитати са оваквим радовима — а мени су већ неколицина познати, који имају оваквих бележака.

На, овај ћемо начин имати за неколико година довољно материјала, из кога ће се моћи одабрати и уредити дивна „Џедагошка Читанка, каку неће имати ни један народ на свету — по њеној занимљивости и поучности. — Надамо се да ће и поштовано уредништво „Учитеља“ бити вољно, да овој важној ствари да заслужно место у органу „ Учитељског Удружења,“ “)

Позивајући све другове, који имају оваквих бележака, да оне најинтересантније и најпоучније обрађују пи шаљу „Учитељу“ „за ову рубрику — а који их немају, да отпочну да их бележе — ја прелазим на

сам „школин живот.“

%) Уредништво, појимајући важност бележака из школског живота за школске раденике, радо се одазива жељи г. писца иу своме листу отвара рубрику: «Из школског живота.“ Урелништво жели да ова рубрика буде што сталнија, и да изобилује једрим материјалом

што

јединствено стоји до «Учитељевих» сарадника.

Но уредништво сматра још за своју дужност да учини ову напомену:

Овакве белешке из школског живота не могу

никако упознати читатеља са школским животом

1. Чистота. Јануара 26. год. 1881. Душко Адамовић из Ш, р. просуо мастило, те сву клупу испрљао. Ја га прекорих, и потсменух му се, како му је клупа брљава. За тим додадох, да би могао да узме стакло па да ту велику мрљу лепо иструже. То је било пре подне.

Кад уђох по подне у школу, Душко ми се похвали, како му је сад место чисто. — Чистећи мрљу, очистио је цело место.

— А ха! — учиних радосно. Је л, да је сад лепшер... Погледате, погледајте, тако вам бога, како је ово дивно ! — управих пријатељску реч на ђаке. Баци поустајаше, погледаше, и поделише радост са мном. Душко је био срећан. — Ја одох сад пред ђаке, па наставих :

— Други пут треба тако да учиниш, Душко, сам, чим упрљаш клупу, па увек да ти буде место чисто. — А тако треба и сви да чине.

Није лепо, кад су старијим ђацима клупе избрљане — Ко се од малена научи на чистоту, биће чист и кад буде човек, па ће му и сваки посао бити чист, па ће га свак волети и поштовати, и биће увек здрав. Увек на онога пре нападну болештине, ко се не држи чисто..., А сад седите право, да радимо!... Више писам „саветовао.“

Ово је било после подне.

Како се изненадих сутра дан у јутру, кад уђох у школу! Цела ми школа добила скоро са свим други изглед. Сва деца гракнуше, да ми се хвале, како су им места чиста. И за иста свакоме беше клупа озго чиста, као пова. Свак истругао стаклом прозорским своје место, те му се све жути.

тако, да читатељ --- учитељ буде господар ситуације, која је у школском животу врло променљива. Задатак је тим белешкама да покрену у читатељу — учитељу жељу за схватањем ситуације и да му наговесте, како има средстава, којима се може школском животу давати овај или онај правац. 5

УРЕДНИШТВО,