Учитељ
,
БЕЛЕШНЕ
Удружење аустријских учитеља, Године 1:87. у пролеће стојало је удружење Аустријсвих (а не Аустро-Угарских) учитеља овако: Удружење има 1174 поддружина , месних зборова , са 120.000 чланова. На скуп о тројицама дошло је у Беч 1500 изасланика, послатих од 683 поддружине (од 96. 000 чланова). — Удружење је основано 1880 г., а до свршетка 18867. укупни приход друштвени износио је 2, 924. 436 динара. Год. 1886 саме било је прихода 586. 496 динара. У самом Бечу има 12. 429 чланова удружења.
Друштвена актива износила је у децембру 1886 год. 565. 500 динара, дакле преко пола милијуна. — Било би врло поучно кад би неко употребио ове бројеве са бројевима нашег учитељског удружења и довео их у сразмерни однос према: броју житеља и броју учитеља, односно чланова.
Ми
Против претоваривања умног у школи подигла, је свој глас и медицинска академија у Паризу. У Француској је доказано и статистиком, како школа утиче штетно на развијање телесно. Од 1000 њих, који су свршили гимназију (Васћећето) само њих 425 способни су за војску, а њих су 595 неспособни; од 1000 пак осталих у Француској способни су за војску њих 540. а неспособни њих 460. Разлика је дакле за 115 од хиљаде, или 11, 5%. Комисија медицинска, пзабрана за штудовање питања о умном претоваривању младежи у школи, завршује свој извештај овим речима: „Академија медицинска треба да о6брати пажњу надлежних на тешка болешљива срества од интелектуалног претоваривања младежи и многог седења у поли лицејима, итд., и да су у данашњим системама и методима наставним нужне велике реформе.“ — (О овим злом неће бити овако рђаво и у нас, но опет треба и ми да имамо
ово на уму, кад решавамо педагошка питања (нпр. о увођењу у гимназије 40 часова недељно латинског бубања), те да и ми "не западнемо у исте погрешке, у које су други западали. Други могу и запалати у погрешке, опи имају времена и за поправку: али ми не смемо, јер ми немамо ни минута излишног времена на расположењу. Ми морамо цицијати с временом онде, где други, који су измакли напред, могу бити раскошни. Само тако ћемо их
моћи достићи, и осигурати себи достојно.
место на светској трпези. — Завођење ручнога рада и у мушке школе, рада у башти и школској радионици, јесте најбоље п најкорисније срество против умнога претоваривања. |
Па в-
Статистика основне наставе у Аустрији (без Угарске). По Извештају статистичке централне комисије за Аустрију, са основ ном наставом (без грађанских школа) стоји овако : Основних школа има 17. 416, и то 16. 440 јавних, 492 приватне са правима јавних школа, и 484 без тих права. — Са наставним језиком стоји овако : предавано је на немачком језику у 7607 школа, на чешкому 4319, пољскому 1544, рутенскому
1684, „словенскому“ 585 (свега на словен-
ским језицима у 95082) школе, даље на италијанском језику у 908, на румунском
у 61, на мађарском у 4, п на мешовитим
језицима у 451, школи. Кад се ови бројеви сравне са бројевима прошлих година, онда излази даје број немачких школа апсолут-
но се повећао, но релативно, у сравњењу.
са бројевима школа на осталим језицима, да је опао. Године 1871 школе са немач. језиком су износиле 44.,,2/, сада пак 48,,% свију школа. На против процент чешких
школа попео се од 33, на 2%, ; проценат _
пољских од 6 на 8, ; рутенских од 4,, на 9 „словенске“ нису се умложиле ; ита