Учитељ

вањем хтео сам да изнесем све оно што сам знао и читао 0 гвожђу а могло би се употребити ма и преиначено у осн. школи. Још сам узгред хтео, да покажем начин, како би га требало предавати, пе обзирући се при томе па то, коме раз. предајем. А оставио сам дотичноме наставнику, да оданде узме оно, што му за који разред треба. Разуме се, да ће онај у П. раз. узети мање, а онај у ГУ. више, пошто се и у читанци за [У. раз. на једном месту говори о гвожђу. „Наставници, који хоће да им се пружи у свему готово предавање од запете до тачке, и који немају бару

томе никаквог критеријума, — праве су идијоте“, рекао је један мој поштовани професор.

Према овоме многе примедбе и замерке критичареве саме по себи отпадају, но ја ћу ипак на њих одговорити,

Писац критике најпре примећује, што помињем : Чешку, Моравеку, Шлезију, Америку и број 100.000, кад то није ни за ТУ. рав. У опште многи учитељи више пута изгледају смешни терајући у крај-

_ности са поступношћу и очигледношћу. Тако је у неколико и овде. Писац вритике вели, ла ученици не знају где су поменуте земље. А зар он знар! Ученицима ГУ. па и 111. раз. могу се поменуте земље, а и број 100.000 казати, само овај последњи у другој Форми н. пр. 100Х 1000. Ученици ТУ. раз. не знају где је пи Азија, Париз, Букурешт и т.д., па им се све то мора у срп. историји и „н. хр.“ поменути.

Минерал и метал моту се објаснити и ученицима 1. а индустрија, човечанство, палате и земљина кугла и П. а још дакше МА и РУ. раз.

— Односно „Фраза и Фигура“ имам да одго_ворим, да ја нисам могао, а ни смео, да пренначавам туђе мисли, већ сам из поменуте књиге узео опо, што ми се допало онако, као што је. А дотичноме наставнику остављено је на вољу, да то преиначено

употреби или не. У осталом, „у такве |

НА

погрешке чешће многи падају,“ веди критичар. Да би то и примером доказао, он је у не пуном штампаном листу употребио

неколико фраза и Фигура, па и ако бар

он није у каквом парламенту, на беседи, здравици и т. д. Тако он веди: МИ деца ће се онда сита наслушати и Америке и индустрије и још пуно неких шпанских села (гле, а од куд сад овог2'!), па онда помиње, како се тупе зуби и како се некаЕви тањири и бутеле, па још на служавнику, пуне течним гвожђем ит. д. Овим је ваљда критичар хтео дати већег ефекта, критици, па је „случајно“ испало Фразасто и Фигурадно. „Ова се мана чешће многима, омакпе“ вели, критикар, па се то и њему „случило“ !

О судовима у које се хвата растопљено гвожђе имам да кажем, да се оно заиста може хватати и у судове, јер су и каналићи, које писац помиње, врста судова. Осим тога казивао ми је један познаник,. да је гледао у Крагујевцу, како се гвожђе растопљено хвата у гвоздене судове. Ти се судови, вели, од једном напуне и одмах се испразне.

У предавању погрешно је казано, да се ливено гвожђе претала у казанима, премда кад би се строго узело, не би се могло казати, ни да се то чини у пећима, јер се гвожђе при топљењу меша моткама, а то се не би могдо радити у пећима за топљење у строгом смислу речи. Но ипак су више пећи, но врста земљаних казана.

Тако исто добро је критичар приметио

да се челик прави у пећима а не на жару.

Челик се донста прави жарењем "твожђа у пећима. А могло би се нешто мало ДОбити баш п жарењем на жару, само што је то много теже и не практичио је:

да причу о спаљеној жени и сам сам казао, да се то прича. Сад додајем, да нетинитост онога причања није немогућа, што ће се видети из овога, што ћу мало

ниже навести. (СВРШИЋЕ СЕ)