Учитељ

да се чита одвојено мњење мањине, нека устане; а, ко је против тога, нека седи.

Већина, устаје. .

Председник. Молим господу из мањине да заузму своје место и читају своје одвојено мишљење.

Мижамло Шротић вели, да код њега није одвојено мишљење, но га случајно заборавио. Ако је скупштина вољна, он ће ићи да га донесе. Смеј у скупштини. Вичу: Протић хоће да малтретира скупштину.

Председник даје У, часа одмора. После одмора. |

Протић доноси одвојено мишљење. > Известилац мањине Миг. М. Отсвановић, чита одвојено мишљење.

Председник. Сад би било на реду да се дебатује о пројекту већине и мањине; но како је скоро пб дне, закључује овај састанак, а идући заказује у 3 часа по пб дне.

Председник , Јанко Кара-Матић.

Потпредседник , Милоје Петровић.

Секретари :

Илија Радосављевић, Дим. Ј. Соколовић, Рад. Вељовић.

Усвојила ТУ. учитељска скупштина, овај

записник. Урош Влагојевић.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„Мали рачунџија“ — Збирка рачунских задатака за ученике ниже основне школе од Ј. Ст. М.

Савесно прегледање књига и савесна оцена није никада штетна ствар. Књига игра врдо ведику улогу у ХЛХ веку. Она је највећи извор из кога писмени људи црпу своје знање, своје искуство. Искуство, у правом смислу свом, много је данас замењено искуством мртвим, т.ј. књигама. Највећи део образовања у модерном свету добија се из књига. Шрема томе, какве су књиге, каква је њихова садржина, каква је њихова верност у погледу материјала што је у њима изложен, тако је и само образовање онога човека, који се књигом образује. Ако се у књигама излаже истина, која, је засведочена. искуством појединих раденика на разним научним испитивањима, ондан дух образованика има реалне основице, а тим уједно и реадне правце у мишљењу. Дух неписмена. човека резултат је његовог личног искуства, и у колико је исти више и евестраније коју појаву или који предмет посматрао, у толико је и његов дух шири,

темељнији и реалнији. Људи пак од књиге стоје у томе погледу друкчије. Њихов је дух резултат туђег искуства“) и туђег мишљења, и у колико је то двоје било ближе истини, у толико је и дух људи од књиге реалнији. Дакле, врло је корисно обратити нарочиту пажњу на сваку књагу, која има, тај задатак, да богати дух људски разним научним истинама.

Ова обазривост нарочито је потребна у дечијој литератури, јер деца су неспособна да оцењују у колико је извесна мисао основана или не. Отржући децу из природе и уводећи их у школу, ми их, према модернов начину васпит вања, отржемо у многоме од личног искуства и подвржемо их туђим искуству, које, у погледу тачности, може бити врло мешовито. Какве буду мисли у дечијим књигама, такве ће бити и мисли саме деце. Учитељи су дужни водити 0. овоме строга рачуна, јер онај, који се васпитава , мора бити онакав какво је и

1) Ја узимам овде у рачун масу образованих људи, који примају «ново за готово.) _ Пис.