Учитељ

526

-писМмО Сб ПУТА»)

Драги пријатељу,

Баш у почетку ове школске године, наиђем у тотско село П. Прво, што ми паде у очи, беше једна велика и лепа зграда, подигнута поред главнога пута, који води кроз то село. И нехотице ми се отеше речи из уста, те упитам свога кочијаша Р дашта, су Тотови подигли овако лепу зграду » Он ми рече: То је њиова школа. И занста, лепа ми се прилика указа, да бар у главноме видим и разберем: како стоји, са својим основним школама, овај бедни и чкалосни народ — народ, који је данас, потпуно слепи роб туђинштине! — Кажем кочијашу да стане пред школом, што н учини. Ја сиђем са кола и пођем праве у школу. Пре, но што се уђе у саму школу, пролази се кроз преврасни школски врт, који је засађен и украшен разноврсним дрвећем, воћем, поврђем и цвећем, а познаје се, да је било посејано виле врста жита, И доиста, право да ти кажем : овај школски врт учини необично дубоки утисак на мене: Застанем у њему и почнем га пажљиво разгледати..... Тако је дивно удешен, да се човек чисто „изненади овако извреноме раду.

Подељен је на пет, потпуно једнаких делова. У првоме делу посађено је разно дрвеће; у другоме делу разне врсте воћа; у трећем делу посејане су разне врсте цвећа, од кога се виђаху готово саме голе стршљике; у четвртоме делу посејано је ваше врста поврћа; у петоме деду сеју се разне врсте жита, које тада већ беше пожњевено, само још кукуруз не беше обран. У средини свакога овога дела намештен је по један асталчић за учитеља. Мало лаље, испред асталчића, намештене су клупе за децу у виду полукруга. Изнад клупа

#) Ово писмо, упућено г. Јовићу, учитељу, добили смо од г. писца с препоруком, да га штампамо у «Учитељу.» Ур.

и асталчића подигнут је кров, доста високо. Он чува асталде и клупе, да не труну од кише и снега, а лети опет прави хлад. Тако је то све удешено, не може бити боље!

Кад све то пажљиво разгледах, окренемо се пи видим, мало подаље од онога врта, још један, али доста мали. По њему крстаре мале и вредне пчелице! Приђем блиње и видим више кошница „Ђерзонове“ системе. (О противне стране, под једним

_ ваклоном, стоји поређано више пуњених

животиња и тица; доста мртвих инсеката, и прилично велика збирка минерала. Пун задовољства гледах ово за дуго, — па ми се и нехотице отв из груди дубоки уздахо за српским школама и њиовој оскудици нарочито кад помислим о немару преставника срп. школских општина, — душа ми гњевом успламте!.... У томе, приступи Е мени човек средње величине. Престави се, да је учитељ те исте школе, у коју сам ја пошао. Ту се мадо разговарасмо о школском врту и његовој користи по наставу, Без сумње, јако ћете интересовати, да чујеш: како он ради са децом у врту.

Ево, како ми он прича:

„ — Ученике првога разреда, морам врло вешто заинтересовати ; управо занимљивим начином морам им сву пажњу обратити на то: како се сеју, обрађују и негују разне врсте жита, цвећа и поврћа ; како се каламе, пресађују и поткресују разне врсте воћа; како се наоди матица и рој преводи из кошнице и како се восак вештачки прави. Ученици другог разреда навикавају се на рад, помажући по мало старијим ученицима. Ученици трећег разреда почињу раднти све послове. Они се у своме раду претходно угледају на ученике четвргога разреда, који морају знати: како се и у које време који посао ради. Ове се ово ради по моме непосредном упуству, па ако видим, да што раде погрешно, онда ту одмах долази у помоћ моје објашњење и поука. Тако, поред обидатог и корисног