Учитељ

Рачунато је да маса тога слоја износи преко 300 квадратних цоли или скоро као једна ввадратна површина, којој је свака око 18 цоли. Дебљина овога слоја сиве

материје (мождана кора) различна је, али |

просечно се може узета да је једну десетину (| ,) пола. У целом телу нигде није сива, материја у толикој маси на једно место нагомилана, вао што је у овој можданој кори, која се састоји из више слојева сиве материје супстанце, који су белом супстанцом раздвојени. Ова сива супстанца састављена, је овде у једну скоро компавтну масу од ћелија различне величине. Велике репељасте ћелије овде су помешане с врло малим телима, које немају у пречнику ни један десето хиљадити део Пт пола. Одбијајући оне разлике, ми можемо узети да у једној линији од цола дужине има 500 ћелија, које су једна поред друге поређане, и према томе на један квадратан цод до"шла би једна четвртина милијуна ћелија а на 300 квадр. цоли, колико износи цела површина мождане коре, дошло би 300 пута по 250.000 ћелија. А ако би половину дебљине сачињавали сами кончићи, онда би један двадесети део дебљине слоја био састављен из самих ћелија, рецимо 16 ћелија, у висину. Ако сад помложимо ове бројеве међу собом, онда видимо, да у самој сивој маси мождане коре, којом су обмотане обе половине (хемисфере) мозга, има 1200 милијуна ћелија. И пошто свака ћедија стоји у свеви најмање с два — а често и с много више — нервних, кончића, то можемо овај број с четири помножити, да бисмо тако добили број кончића нервних. који стоје у свези с овом сивом масом, И кад то учинимо, (добијамо 4800 милдијуна нерваних кончића. Сад узмимо да ћелија има 1000 милијуна, а нерв. кончића 5000 милијуна,

и сравнимо то с нашим добијеним представама овако:

При укупној количини од 50.000 доби“ јених представа, које су равномерно распрострањене преко целе хемисфере, долази на сваку 'нервну групу, (која је носилац једне преставе) око 20.000 ћелија и 100.000 нерваннх кончића.

А кад узмемо да човек вапамти укупно 200.000 представа од напред споменутог типа -— а толико би извесно била највећа, сума и за најјаче памћење и најобилатију даровитост — онда опет долази на сваку нервану групу која је носилац једне представе по 5000 ћелија и 25.000 нервних кончића.

И још уз то треба нам да узмемо у рачун и велику масу нернве супетанце у кичменој мождини, у продужној мождини, у маломе мозгу, и у малим сивим центрима мозга, у којима се налази велика количина сиве

супетанце.

Али баш и да не узимамо у рачун ове остале мале сиве материје, да не рачунамо осталу огромну количину ћелија, и нервних кончића, оџет и на самој можданој кори ми јасно видимо, да, је број нервних елемената који служе као носиоци појединих представа, и поред свег огромног знања човековог, ипаЕ много већи него број представа. и да према томе ни мадо није невероватно, што узимамо: да за сваву поједину представу има у мозгу нарочита нервна група, која је њен носилац.

Међу тим, нема никакве вероватности да се цео мозак може равномерно поделити на раздичне предмете, те да представе од једног предмета долазе у једно извесно место, а представе из другегобласти знања или науке у други део мозга. Сем тога, што велики део мождане супстанце Фунгира само као батерија — т. ј. троши се за покретање мишића и за енергичва напрезања воље и изражај осећања — изгледа још и да је свака представа у различним деловима двогубо заступљена. Као што изгледа, обадве се хемисфере мозга понављају, те тако ако се једна повреди онда опет у оној другој одрже се представе, и ако са слабијом енергијом. Шга више неки су узимали да је иста представа и у једној хемисфери двогубо заступљена, пошто се дешавало, да се предњи део главе цовреди, па опет се не"уништи ни једна једита класа представа. Сем тога, веома је невероватно да се може потпуна економија, у ћелијама и нерваним влакнима постићи, па,