Учитељ

учитеља. И ми их имамо, али не 90 од 100, већ 5,“

Учитељ умукну, а са њим и остали, Само је г. Милер весело добовао прстима по столу.

= 3 5

Беше у кафани.

да столом је седело неколико српских чиновника, а међ њима иг. Карло, енжењер из Берлина.

— „Какво се то друштво у вас установљава |“ — упита г. Карло своје повнанике. „А, тој е врло важно друштво !“ — одговори озбиљно г. У.

— Чини ми се да се зове „Друштво св. Саве!“

— „Да „Друштво св. Саве,“

= „Без сумње му је политички задатак '“ ;

— „То се не може знати“ — одговори г. У.

— „Реците слободно. Ви хоћете да начините Велику Србију као ми Велику Немачку '“

— „Ако Бог да !“

„Хм“ — учини странац, а за тим додаде : „А шта мислите: Ко је највише припомогао да се створи Велика Немачка '“

„Без сумње интелигенција, рече г. Ћ.

„А шта вели г. учтељ !“

Учитељ спусти главу, за тим је диже, погледа у странца и рече:

— „Чујем да су на томе много радили немачки учитељи.“

„Не само много, већ они су баш највише учинили да се Немачка уједини. Ви то неможете веровати, али бар поверујте Бизмарку, који вели : „Немачки

581

учитељи створили су Велику Немачку.“ „Па и ми, српски учитељи, ми-

слимо тако да радимо“ — рече учитељ.

„Сигурно већ ту идеју протурате

преко вашег органа '“ — упита странад.

„На жалост, не још. Некако..... знате,... наш лист...

„Шта ' Неће тиме да се занима '“

— Не то..... Знате..... наш лист —

стоји још рђаво.

„А што то% — Колико има учитеља у Србији '“

„Хиљаду и двеста“ учитељ. |

— „А колико имате претплатника '“

„Сто и двадесет.“

„Ми се уздамо — одговори странац охоло — да ћемо скоро имати из Старе Србије три пута толико.“

Српски чиновници ником поникоше 1 — исправнише чаше до дна.

одговори

Ж ж ж

Да ли још да причам '...

Мени ум стаје кад помислим на четири учитељске скушштине, кад се сетим оне живости, оне готовости, и кад чујем како „Учитељ“ нема више од 120 претплатника. Шта ћу да мислим и како ћу да мислим '% Толико се од нас очекује, толико разних жеља исказујемо, а тако мало воље и рада! Ми хоћемо уважења, а не течемо га; ми хоћемо побољшања — а не зарађујемо га; ми хоћемо бољу школу, а не стварамо је; ми хоћемо велико Српство, а не приносимо камен по камен.

Ови редови нису потекли ни из какве амбиције. Они не траже одобравања, похвале; њима је цељ да покажу шта се од нас учитеља очекује и колико ми

на томе радимо. 34»