Учитељ

~

Стеван Никољић. Контролни одбор имао је у виду разлоге благајникове. По књигама види се, да је прош. године требало више

"но што сад треба, Но како смо скоро сви ту, који знамо да нам је истекао рок претплате на „Учитеља“ то сваки треба да положи претплату сад одмах. Из овога разлога Контролни је одбор мишљења, да се остави само 500 динара код благајника, остало да се преда упправи фондова.

Стеван Гојковић вели, Гл. Одбор треба да предвиди, колико му за неко извесно време треба. новаца, па толико и да задржи, остало да се преда на књижицу задрузи 34,

_ међусобно помагање и штедњу, па отуда да узима кад му и колико треба.

П. Никетић говори против назора Гојковићевих по овој ствари. О

Председник ствавља питање: ко је за то,

_ да цела сума остане код благајника нека, седи а ко против нек устане. Сви седе.

Председник. оглашује да је скупштина решила да цела ова сума новаца остане код благајника Гл. Одбора.

Бољарић, вели пошто је данас велики празник, предлажем скупштини да идемо у цреву. (Граја. Нећемо !)

Ј. Д. Јовановић. Говори против Бољарићевог предлога, јер бисмо изгубили много времена. Доста смо, вели, ишли преко године; сад да радимо свој посао.

Председник мисли да се преко предлога Бољарићевог пређе на дневни ред.

Прелази се на днев. ред

Председник даје У, часа одмора.

После одмора.

Јов. Д. овановић. Мислио сам да моја

завршна реч као известица одбор. већине __за нацрт пројекта за реорганизацију осн. школа буде и завршна реч у ТУ учит. скупштини, али начин дебате којим је почело "да се дебатује о одвојеном мишљењу нацрта, "пројекта мањине реорганизације оси. школе нагони ме да још једанпут узмем реч на ЈУ. учитељ. скупштини, -

Није требало много времена да прође, па да видимо да скупштинска већина није довољно размислила кад је одбацила нацрт

549

пројекта за реорганизацију одборске већипе. То се види отуда што је скупштина морала да дангуби скоро два дана док се оштампало одвојено мишљење; и што се види да скупшт. већина није спремна да говори о одвојеном мишљењу. Чланови одбора већине целе су године радили на овом

питању и баш су спремни да код сваког

члана у своме нацрту пројекта изнесу до-

вољно разлога и да руководе дебате у

скупштини а да не силазе с правога пута, као што је било при претресу одвојеног мишљења. Тако исто и чланови одборске мањине радили су целе године на овом питању и баш су спремни да бране у скупштини. На овом одвојеном мишљењу пак није нико много радио, јер се оно, тако рећи у очи скупштине појавило, ето отуда изгледа да је скупштинска већина не спре-

"мна да ово питање претреса, па неки пут

скрене с правог пута, Ова слава и част ако је има, за одбацивање нацрта пројекта одборске већине као и покуда за овакав ток дебате о овом питању припада скупштинској "већини четврте учит. скупштине.

Овде је реч о томе ко да подиже школе и

· ко да се брине о њима. Незгодно је оста-

вити срезу нарочито подизање школ. зграда,

јер се у томе неби никад сложили, јер сви

срески повереници из оних општина које своје школе имају тешко би дали глас да

се подигне о среском трошку школа, у др.

општини. Са намиривањем школ. потреба

већ друкчије стоји, пошто су те потребе

нужне свима школама у срезу, то би и цео

срез пристао да заједнички набавља све

школске потребе.

Али то се исто може и школским општинама оставити, нарочито онако повећаним као што је одбо. ваћине предлог. Нузжно је да шк, потребе подмирује школска, општ.,

„што је она у непосреднијем додиру са шко-

лом но срез. А подизање школа требало би ставити у дужност држави. Дакле ја сам зато, да школске зграде подиже држава а о школским потребама да се брине школска општина. 2

4. Кнежеваћ. (Чита, свој спремљен говор). Неки од јучерашњих говорника или нису