Учитељ
Хтеди или Фактички нису разумели шта
се хоће среским школама, према одвојеном
мишљењу.
Основној настави, по педагогице, цел |
је да постигне ових пет задатака : хигијенски, интелектуални, технички, морални и естетички
Увидело се да данашње наше основне школе не могу да одговоре овим захтевима, — не може да се постигне оно, што се васпитењем хоће.
1. Данашње наше школ. зграде, с малим.
изузетком, нису ништа друго до колебе и
земунице, с тога их треба заменити дру-
тима, које ће одговарати хегијенским про-
писима, јер, кад узмемо на ум, да се кроз све године основне школе казује деци: шта, ће и како да раде, како би своје здравље
очували међу тим сама их школа убија -—
она им је главни узрок разним болестима. Наићи ћемо на децу, која и ако живе у селима шумом обраслим, чије се зеленило
_ онако топло препоручује од стране лекара,
опет ћемо за то наћи децу, којој је вид покварен, а томе су криве рђаво осветље-
"не учионице. |
2. Данашње наше школе, услед преоптерећена разредима, баце пред децу. према, програму, гомилу више мање необрађеног материјала, који деца не могу према томе употребити у практици.
У погледу техничком, моралном и естетичком још и горе стојимо; с тога сам да се установе ср. основне школе. _
" Среске основне школе замишљам овако
У место што данас имамо у једном срезу
до 10 страћара, а. не школа. При увођењу срес. школа неће се одмах у свакој општини подизати школе, већ ће се отворити 2—48 па и 5 шкода према величини среза. У тих 20 школа ради, рецимо, 830 наставника и наставница. Кад се њих 30 разместе у 2—48 иди 4 школе тим ће се постићи оно, што желимо и чему тежимо.
а., Такве “ће школе одговарати хигијенским прописима, те неће бити убитачне по децу; неће улазити деца у школу крепка, весела и румена, а излазити малаксала, снуждена и бледа. -
б.. У таквим школама неће бити преоптерећивања, јер ће један наставник радити највише са 2 разреда, те ће наставни материјал моћи обрадити како треба.
в., У школи ће се моћи упућивати ученици, како ће добивено знање корисно упо- |
_ требити на своју и ошшту корист, а то је
баш оно што хоћемо основном наставом.
г., У таквим ће се школама моћи нарочита пажња обраћати на оно, што је највећи украс сваког друштвеног члана, а то је. морални карактер, јер се према овом нацрту, тражи, да деца живе у интернату, те ће тиме бити изолована — одвојена од покварене масе, ако је буде бидо. Од каквог“ је утицаја друштво на морални карактер
" појединаца о томе ја излишно говорити.
Тамо, где се говори о ученицима, унета, је мисао која (интернатско учење) не би
_било обвезно за оне ученике, који су
у могућности да тачно испуњавају своје
_ школске дужнести и ван интерната. Ово
је у наколико добро и тиме ће се моћи користити само часни и поштени ђачки. родитељи, међу тим пропалицама узеће се дете у интернат и ако су у могућности да изван интерната испуњавају школске дужности.
Из тих сам разлога за среске школе.
Мит. Рашковић вели, да је ово врло важан члан који уноси једну новину у уређење основних школа, па треба да га са сваке стране претресемо али никакве резолуције да доносимо. |
Ник. Поповић. Овим се пројектом иде на то, да се много што шта, што се односи на, школе одузме од државе и даде срезу; многи се од тога плаше, но плашња је неоснована. Ми п сами видимо да је држава предала срезу оправку ћуприја, сресвих зграда, купљење приреза, за чисто сремске послове и т. д. П кад је то држава | ада зашто не бисмо и ми то дади срезу. Сравњује школе у Београду иу пиротском окр. и налази да су свуда једнаке по спољњем уређењу. Наводи пример, где је једном министар на предлог ревизоров решио да се затвори школа. Депутација долази и оли министра да се отвори школа и мида,