Учитељ

Хтеди или Фактички нису разумели шта

се хоће среским школама, према одвојеном

мишљењу.

Основној настави, по педагогице, цел |

је да постигне ових пет задатака : хигијенски, интелектуални, технички, морални и естетички

Увидело се да данашње наше основне школе не могу да одговоре овим захтевима, — не може да се постигне оно, што се васпитењем хоће.

1. Данашње наше школ. зграде, с малим.

изузетком, нису ништа друго до колебе и

земунице, с тога их треба заменити дру-

тима, које ће одговарати хегијенским про-

писима, јер, кад узмемо на ум, да се кроз све године основне школе казује деци: шта, ће и како да раде, како би своје здравље

очували међу тим сама их школа убија -—

она им је главни узрок разним болестима. Наићи ћемо на децу, која и ако живе у селима шумом обраслим, чије се зеленило

_ онако топло препоручује од стране лекара,

опет ћемо за то наћи децу, којој је вид покварен, а томе су криве рђаво осветље-

"не учионице. |

2. Данашње наше школе, услед преоптерећена разредима, баце пред децу. према, програму, гомилу више мање необрађеног материјала, који деца не могу према томе употребити у практици.

У погледу техничком, моралном и естетичком још и горе стојимо; с тога сам да се установе ср. основне школе. _

" Среске основне школе замишљам овако

У место што данас имамо у једном срезу

до 10 страћара, а. не школа. При увођењу срес. школа неће се одмах у свакој општини подизати школе, већ ће се отворити 2—48 па и 5 шкода према величини среза. У тих 20 школа ради, рецимо, 830 наставника и наставница. Кад се њих 30 разместе у 2—48 иди 4 школе тим ће се постићи оно, што желимо и чему тежимо.

а., Такве “ће школе одговарати хигијенским прописима, те неће бити убитачне по децу; неће улазити деца у школу крепка, весела и румена, а излазити малаксала, снуждена и бледа. -

б.. У таквим школама неће бити преоптерећивања, јер ће један наставник радити највише са 2 разреда, те ће наставни материјал моћи обрадити како треба.

в., У школи ће се моћи упућивати ученици, како ће добивено знање корисно упо- |

_ требити на своју и ошшту корист, а то је

баш оно што хоћемо основном наставом.

г., У таквим ће се школама моћи нарочита пажња обраћати на оно, што је највећи украс сваког друштвеног члана, а то је. морални карактер, јер се према овом нацрту, тражи, да деца живе у интернату, те ће тиме бити изолована — одвојена од покварене масе, ако је буде бидо. Од каквог“ је утицаја друштво на морални карактер

" појединаца о томе ја излишно говорити.

Тамо, где се говори о ученицима, унета, је мисао која (интернатско учење) не би

_било обвезно за оне ученике, који су

у могућности да тачно испуњавају своје

_ школске дужнести и ван интерната. Ово

је у наколико добро и тиме ће се моћи користити само часни и поштени ђачки. родитељи, међу тим пропалицама узеће се дете у интернат и ако су у могућности да изван интерната испуњавају школске дужности.

Из тих сам разлога за среске школе.

Мит. Рашковић вели, да је ово врло важан члан који уноси једну новину у уређење основних школа, па треба да га са сваке стране претресемо али никакве резолуције да доносимо. |

Ник. Поповић. Овим се пројектом иде на то, да се много што шта, што се односи на, школе одузме од државе и даде срезу; многи се од тога плаше, но плашња је неоснована. Ми п сами видимо да је држава предала срезу оправку ћуприја, сресвих зграда, купљење приреза, за чисто сремске послове и т. д. П кад је то држава | ада зашто не бисмо и ми то дади срезу. Сравњује школе у Београду иу пиротском окр. и налази да су свуда једнаке по спољњем уређењу. Наводи пример, где је једном министар на предлог ревизоров решио да се затвори школа. Депутација долази и оли министра да се отвори школа и мида,