Учитељ

552

не би хтео министар — нека се села обрате народној скупштини.

Кад мањина није нншта више рекла. о среској скупштини, но рекла само то име, ја разумем те скушштине таке као што су данашње, које сазивају капетани. Село ће

молити, да капетан скупштину сазове — као.

што је сад сазива за путове и ћуприје.

Скупштина ће решити, и онда ће капетан

купити и порез и градити школу. Излази да без капетана не може бити ништа, а то није по начелима самоуправе. Општина, треба да, је јединица. Неколико села могу школу начинити, јер им не треба сто милиона за школу; а где села не могу нека прави држава, она је још јача од среза. Школске општине треба у начелу усвојити и за то _ што су многе образоване и себи школу начиниле, а стручне школе могу бити среске.

Коста Анријашевић се слаже са одбор. мањином само у неколико: школе буду: сеоске, општинске и среске. За среске је школе само тако кад би оне биле стручне и удешене према потреби краја, у коме су. Противан је, да се из школа истискује државни надзор.

Благоје Недић, је гласао за предлог мањине, али сеопет потпупо са њим не слаже.

Није право — да оне општине, које су са~

зидале лепе школске зграде, лишити истих и њих гонити, да зидају друге. За среске је школе у брдовитим и раштрканим селима. Даље вели треба да буде још једна врста среских школа, у којима ће се васпитати сирочад и депа оних родитеља, који сами или не ће, или незнају своју децу да васпитају. Место виших основних школа, треба. завести

трећу врсту среских школа за пољску и вреду и остало газдинство.

ШМпташло Протић види да овде има, неразумевања. Одговора Ј. Д. Јовановићу што вели да је неправо нагонити људе да зидају друге школе кад већ имају добре школске зграде. да потврду онога што је у свом пројекту изнео, наводи ва пример срез трстенички, где су сами грађани без ичије иницијативе дошли на мисао, да све школске зграде подиже срез. Одговора Никетићу што вели да ће се овим одузети право по-

он је за то да

општинама да имају своје општинске школе, па вели да то није, јер у пројекту има и среских, приватних и држав, школа. Школа, ће боље стајати и испуњавати своје дужности, ако се срез буде о њима старао. Предлаже, да скупштина прими резолуцију. као што је у пројекту мањине.

Коста Шетровић вели: што је груписанији капитал тим је јачи, срез је у томе погледу јачи од општине, и за то је за

·„ среске школе. Но може се дозволити да

буду и општинске, кад то општина хоће Неки се боје да школе не постану својина оног елемента у коме се оне налазе, но то никако не стоји. Оне зависе од учитеља, и ако је он ваљан Србин и патриота, школа ће бити добра. Он је дакле за сре-

2

ске, али и за општинске, кад би општине |

биле повећане.

„убом. Јовановић. Слаже се са мањином односно подизања школа, а у осталомо не, и вели да је школа својина целог народа, али види да школе нису подједнако распоређене, ма да цео народ подједнако

плаћа. Наводи како по Шумадији готово у

сваком селу има по једна школа, док у врлетним крајевима има, тек по 3—4 школе у срезу, а то није прво. Мисли да је боље

да срез подиже школе, јер би се на тај на-

чин добиле добро зграде. које би биле учиовице а не мучионице као што су данашње Један добар учитељ у такој школи готово ништа неможе урадити, док се куд и камо већи и бољи резултат постигне у добро школи. Говори о среском одбору који би имао да се стара о свима школама у срезу

Глиша. М. Гавриловић у свом подужем говору наводи да се општинске школе немогу укинути док је државе; среске школе

треба да буду за сиромашну и напуштену

децу. Кад би се у среским школама завео интернат мала деца неби могла да опстану

у таквим школама, јер неби имала материнске неге, Он је зато да не само општине,

во и поједина села треба да имају своје

школе, само ако су у стању. Панта Манојловић. Ово је врло важно

питање, и мисли да сааки треба да даде

своје мишљење. Овде је узета само партија