Учитељ

о подазању школа, а нису узимате и др. партије. Мишљења је да школе треба, да буду једнообразне, а са свпма осталим треба да раскрстимо; тражи да буду више и ниже основне школе, но општине због Финансиских тешкоћа не могу их подићи, а кад се удруже онда могу. Кад срез у средсреди капитал моћан је и за. то је за среске школе и ми ћемо за кратко време имати добре школе.

Недељко Игњатовић. У тлавном је Панта. казао што сам хтео ја кавати. имам да кажем да они који су против среских школа, не смеду да се удале од данашњег система државног па предлажу општинске и државне школе. Они замишљају да ошштине могу да подижу школе, али у ствари оне то немогу учинити у оном смислу у каквом би то требало учинити и како би то срез могао учинити. Од како постоје општине држава није ни једну школу подигла, но је сам народ подизао. Зато сам за среске школе. Вичу

"да се реши.

Арса Џантић. Наш народ тежи општ, самоуправи, али није свуда толико образован да може појимати значај школе, те да их сам подиже и издржава. Кад би се оставило чисто народној увиђавности, многи би крајеви остали без школа. и зато сам да школе држрва гради, учитеље поставља и надзор над школама води. Кад се држава брине о подизању касарна, ћуприја и т. д., онда треба да се брине и о подизању школа. Ми видимо да су касарне врло добре зграде, па зашто неби и школе могле добре бити. Навађа на колико становника у неким државама долави школа и т.д. СО тога је да држава узме грађење школа у своје руке.

Мит. Рашковић, слаже се са редакцијом мањине, али пита шта ће се радити ако срез неће да подиже школе.

Сретен Лазареваћ је за сваки напредак на просветном и индустриском пољу, али оваке школе какве су данас томе не одговарају. Кад је већа сума новаца у рукама, паметна човека, њом ђе моћи да набави све потребе. Благо народу коме је на пр вом месту школа. А из искуства, зна да и ако су општине груписане, ипак су остале

пи

немоћне да подигну онакву школ. зграду, каква се у данашње време тражи. Наводи за пример срезове: Ариљски и моравички у окр. ужичком.

Панта Манојловић, вели да ће срез бити обвезан законом, да подиже школе и он то не сме одрећи, дакле нема места оној 60јазни, коју Рашковић спомену.

Петар Шикетић вели. Љубисав је напоменуо да у равним крајевима има више ау брдовитим мање школа. 'То баш иде против среских школа јер ћен у будуће тако бити. Сви приходи, који се односе на школе а иду данас у државну касу, ићићеу среску касу, и онда ће богати срезови имати више прихода па више школа, а сироти мање прихода, па мање и школа. Наводи за пример Француски и Аустрију у којима је било оваквих школа, као што се сад код нас предлажу

| па вели, да су те шкеле стојале врло ниско | док их држава пије узела у своје руке.

Противан је среским школама, а зато је да се општине брину о својим школама под надзором државним. Само би могао дозволити, да више основне школе буду среске.

„Љубисав Јовановић се објашњава с Никетићем па веди, да није мислио да у једним срезу буде више а у другом мање школа, као што Никетић вели, но је мислио да све радне учитељске снаге и све школе поделе по потреби. : '

Чабрић у прилог организације школа, има да рече то: да има места, и срезова, у Орбији, који, може бити нису вољни или немају материјалних срестава да подижу школе. Међу тим, вели, ми на школе полажено оно, што никаква друга установа не може учинити. За то је мишљења, да школе у ист, Србији буду државне; да општине подижу саме школе, али у случају код општина није у стању да држава притекне у помоћ. Ш!о неки апелују на то, како су неки срезови сами дошли на ту мисао, да срез подиже школе — тима одговарам, да сви срезови и сви људи немају једнаких · појмова о важност и задатку школе. Позива се нарочито на срез височки у окр. пиротском пошто је био учитељ у тим крајевима.