Учитељ

570

В. Никољић противан је среским и ошшт. школама, јер пема довољно гаранција, да ће се у првом случају подићи зграде, као што ваља.

М. Чабрић. Противан је среским школама. Боји се злих последица, ако се преда школа, искључиво самом народу. Наводи за пример височки срез у пир. округу и вели, да би тамо свака општина требала да има своју школу. Тамо би требало да свако село има своју школу, да би народ добио прилике, да се што више меша с учитељима. Говори о стручним среским школама и он је за њих.

Изв. Миг. Протић објашњава да израз „приватне“ школе у пројекту значи: оп_ штинске школе, које срез не издржава. Што се тиче плаћања учитеља, лепо је тамо одређено, и ако није баш на томе месту онда на другоме месту у пројекту.

Џ. Никетић под именом среских школа, он замишља ту такав однос среза према школи, да постоји среска управа, која ће се бринути о школама свима у срезу, као што се сада свака општина, брине о својој школи. Ако се овако замишља ово питање онда. је он за нацрт мањине.

Изв. Мигх. Протић одговара Никетићу да, му изгледа врло загонетан, пошто је јуче био за општинске а сада за среске школе.

Ст. Гејковњћ. хоће да говори о овоме питању са привредног гледишта. Пошто је потребно да св у школу основну унесу и пољопривредна знања онда би се дошло лакше до практичних резултата кад би школе биле среске. С тога је он за то, да ниже основне школе буду среске и то по једна у средини среза.

М. Слепчевић, није зато, да среске скупштине одређују где ће бити школе и како да се уреде пошто среске скупштине и сад и после неће моћи самостално доносити своја,решења, но ће на то утицати опет какав окружни начелник или други полицијски чиновник, пошто и данас унеким крајевима, нема свести о школи. Он је за то, да т. министар просвете изабере и пошље у срез једнога човека стручњака, који ће у договору са људима које срез изабере донети

одлуке где да се подигне школа. Ова одлука подноси се опетг. министру на: оцену. Он није никако за то да срез самоуправно подиже школе.

(Ст. Николић говори, како је пре неколико дана скупштина осудила пројект већине одборске. и ја сам био за пројект мањине. Но пошто сам размислио о томе питању увидео сам, да је ствар врло важна, и да није тако лако решити то питање. Пројект мањине мислим, да треба примита и сада у општим потезима — погледима његовим, а ако се упустимо у детаљностбојим се да скупштина, не падне у погрешке, ако похитамо с резолуцијом.

РВ. Љешевић вели: дан иввестилац ма-

њипе одборске није на чисто с тим питањем; тражи, да известилац устане и објасни та. Наводи тешкоће у његовом срезу за подизање школа среским прирезом. Он је за општинске школе. Миж. Протић говори, како срез поди.

жући школе има у исто време да се брине

за издржавање њихово, а где ће се оне подићи и како — то је ствар среске скупштине. Рејон одређује такође скупштина. () надзору и о интернату вели, говориће допније кад та ствар дође у дебату.

К. Петровић говори, како је држава дужна, да помогне и новчано школама. Тражи да. се резолуција прошири, а све остало, у погледу на ову тачку, добро је у нацрту мањине. :

П. Манојловић вели, како је и самим законом ујемчена школа и држава се мора бринути о њима. Држи, да би се среском управом постигла једнобразност у снабдевању школа с потребама, а држава само да вади надзор. У осталом предлаже, да нарочити одбор састави резолуцију па да, је скупштини поднесе.

Д. Рајчић тражи, да се прецизира, ко плаћа учитеља.

Миша Гавриловић је за то, да сиромашне ђаке издржава срез, а иначе да школе буду општинске.

„Дим. Путниковић одговара онима, који веле да би требало и појединим општинама. дозволити да подижу школе као и приватна,