Учитељ

10

кренуту Месечеву површину, дакле гледану дурбином, представља : а Море облака (таге пибтш): р) Море влага (таге ћшпогши) с) Море киша (таге побгит) ад) Море ведрина (таге зегепЊи ) е) Море тишине (паге ггапаш а.) 6) Море бура (азовско) (таге сл) 2) Море плодности (паге Гоеспипа а ) ћ) Море нектара (таге песђфагја) ђ) Бурни Океан (Осеапиз ргосеЏагипт) к) Море пара (таге уарогшт) | Море студени (таге Езеогјв)

Но осем мора могу на Месецу дасе распознају и узвишења или брегови и планине, а тако исто и удубљења или долине, па и кратери, и то тада, кад се налазе у близини оних местана Месецу, у којима се Сунце рађа

или залази.

Арапски бројеви натаблици представљају пла| пине и кратере и то: ! Архимед, 2) Платон, 3 | Коперник, 4), Кеплер, 5) | Гасенди, 6) Тихо, 7) Арзах, 8) Пурбах, 9) Ређиомонтан, 10) Птоломеј, 11 Апијан, 12) Фраскатор, 13 Плиније, 14) Манилије, 1 15) Галилеј, ! 6) Грималди 17) Аристарх, 18) Аутолик 19) Аристид, 10) Ератостен, 21) Аристотело.

Брегови Месечеви бацају од себе већу или мању сенку, која) је често' тако угасита и тако танка, да услед тога Месечева површина

Море нектара на Месецу

веома лепо изгледа. као што нам слике |! и2 показују.

а види Андоновића Космографију стр. 38 и 400.