Учитељ

37

"телесне слабости, ви сте тада, свакојако, морали долазити до закључка, да биће човечје није само дух, већ и тело.

Оваква расматрања доводе нас до закључка, да по„стоји свеза и узајамни уплив памеђу духа и тела.

О свези пи узајамном упливу између духа и тела, могли су се читатељи уверити из посматрања. Они су имали више пута прилике видети, како се њихов пријатељ доста, нагло промени, како постане ћутљив, миран. замишљен. Не прође много, а укажу се промене и на телу. Пријатељ се суши и добија другу боју. «Н. је у неком очајању; неће добро проћи» — веле његови познаници. — Ако се испитају узроци ове појаве, наћи ће се да је све ово наступило ублед неког душевног потреса, или од сталних, неприлика, које су сналазиле човека и које су измењивале његову душу. На тај начин ствара се закључак, да постоји свеза између духа и тела и дадух утиче на тело.

Нама је врло добро познато, како је наша веселост, наша умна бистрина, наша јачина мишљења ~— како је све то друкче у здравом а друкче у болесном телу. Кад смо телесно болесни, нама је немогуће да умно радимо. Све болести отежавају душевну радњу. Најдуховитији „људи опадну умно услед дугих телесних болести. Болести „окупирају сав дух, и на тај начин не даду му да се занима чим другим. Том приликом душом господаре утисци бола, који својом јачином ослабљавају живце и потискују из свести све остале представе. Свест се тада своди на врло узан круг представа и мисли, па према томе и сама душевна радња мора бити слаба. У овој прилици не може бити ни меморисања, јер то спречавају. утисци бола, будући су они заузели у свести господарећи положај. И ако болест потраје дуже, представе се услед немеморисања губе, а с тим уједно и душевна радња, опада. —— Расматрање ових појава доводи нас до закључка, да тело утиче на дух.

Ако домста постоји утицај духа на тело и обратно, онда ничега нема што би могло спорити јаку свезу из-

Њу