Учитељ

5:

оно, што је упливисало на тело; — Тоје, дакле, питање свезе и узајамног уплива између духа и тела.

Посматрати неки предмет или појавуи добити о томе

представу, то је психички процес. Ну да ли је могуће да

ове представе, које су психичког карактера, изазивају физиолошке појаве Другим речима: да ли је могуће да душевне радње упливишу на тело:

Да се послужимо којим примером.

Ако сте кадгод посматрали предмет који се нагиба. п који хоће да падне, ви сте, свакојако, и нехотице подржавали ово нагибање и падање. Да сте, случајно, том приликом гледали на коју другу страну, тј да у овом моменту не беше у вашој души представе о томе, замота не би било ни овога Физиолошкога процеса, Ну баши да н сте посматрали ово нагибање и падање, већ да сте само чули тресак, ви бисте се морали тргнути и окренути на ону страну, одаклеје звук дошао.

Ако сте кадгод посматрали играче на билијару, сте имали често прилике опазити, како играч навија раме на извесну страну, као да ће тиме успети да лопта оде онамо куда он жели. Овде је замисао тако јака, да упли-_ више и на тело човечје. |

Многи су имали прилике искусити, како им удара вода на уста кад посматрају лице које једе што кисело. Гримасе на лицу онога, који једе, стварају слике у души посматрача, а ове слике изазивају физиолошке процесе.

Ови наведени примери тврде, да постоји свеза између духа, и тела. |

Ова свеза између духа п тела није увек подједнако јака. У колико су дух и тело у повољнијем стању, у толико је и свеза међ тим двема чињеницама јача. У будном стању ова је свеза јача, а у замишљености и у спавању слабија је. Исто тако, ова је свеза јача у нормалном, а слабија у болесном стању. Болест телесна изазива, болест душевну ; умор телесни изазива умор душевни ; тромост телесна изазива тромост душевну; ит. А.