Учитељ

12

отуда, што поједине представе изазову старе, које овладају духом тако, да се више и не опажа оно што учитељ говори или ради. Овакви појави дешавају се обично код деце, која су по природи жива. Она врло често оставе учитеља, па отпочну мислити за овој рачун. Кад их учитељ запита, она ћуте, јер не знају шта је причано. Ако

се тако што коме детету деси више пута, учитељ изведе закључак, даје то дете глупо. Али, кад се то дете ослободи школе, кад почне да чита што хоће и кад хоће, кад почне да мисли по својој вољи, покаже се, да се учитељ преварио у оцењивању, и да је то дете постало разборитији човек, него што је постало дете, које је увек одговарало на постављена питања. Ну, разуме се, ово се не може поставити за правило, нити се може узети за принцип у школи. Дисциплина духа потребна је, јер она овигурава успех и напредак код већине деце.

#. Дисциплина тела.

У школама. како су оне данас уређене, а ба погледом на домаће васпитање, мора се, покрај дисциплине духа, употребити и дисциплина тела. За већину ученика, довољна је дисциплина духа; али, како се у школи мора водити рачуна ио мањини, и како та мањина смета ве-

ћини, то се са том првом мора употребити и ова друга дисциплина.

У «Учитељу», год. УЏ., наишао сам на овакву тужбу : «Други пут причао сам о трешњи, па кад сам једног, такође од

добрих ђака, упитао: зна ли што да прича; — није знао ни да «бекне.» «А зашто 2» у «да то, што је он, по његовом казивању, онда мислио: како је

то Кара-Ђорђе могао ратовати са трешњевим топом, кад је он видео да се ипрангија од гвожђа распрела пред црквом, кад се из ње пуцало.»

Овакве појаве врло су честе у школи. Ну како да им се стане на пут; Је ли учитељ у стању, да, пре него што отпочне предавање, начини табулу разу у дечјој души; — Нема учитеља са таквом моћи, па с тога не може бити ни потпуне дисциплине духа. Могу се употребСљавати палијативне мере, нпр., да учитељ чешће застаје при предавању, а нарочито кад примети задубљеност, укоченост погледа.