Учитељ

11

па и немогуће одржати, то је учитељ приморан да прибегава и своме аукторитету, тј, да заузме положај између духа и тела. Ну оваквим посредништвом не постиже се оно што се жели. Ми тражимо ред у души, а чим се појави телесни неред, то је већ знак да је изгубљен душевни ред. Кад ми у таквим приликама употребимо наш аукторитет, кад дакле прибегнемо телесној дисциплини, тело се доиста умири, али у детињој души, у већини прилика, и даље остаје неред. Ова телесна дисциплина има у школи само толико вредности, у колико је мир једног детета потребан зарад мира остале деце. Ну како је школској дисциплини задатак да олакша утицање на дух, тј, да дух прима оно што се у школи предаје, и да се Формира, то је неопходно потребно да у школи влада дисциплина духа. Кад се постигне дисциплина духа, онда се у исто време постиже и дисциплина тела. Сваки је учитељ приметио, како су деца мирна кад су јој предавања јасна, разумљива и занимљива. Ну сваки је учитељ приметио и то, како у више прилика није у стању никако да одржи дисциплину. Ако је томе тражио узроке, он их је заиста могао наћи. Тису узроци, већином , ови: пли је предмет сам по себи сувопаран и незанимљив : пли се он сам није добро спремио; или је он сам нерасположен; или су деца заморена; или је само време неповољно. |

Дакле, да се дисциплина одржи, стоји много до наставног материјала. Али, да би овај материјал могао овладати дечјим духом, потребан је ваљан метод. којим ће се он уносити у дух. У избору ваљаног метода, лежи главна педагошка вештина. Ова педогошка вештина не огледа се само у томе, да учитељева предавања, буду јасна, жива, разумљива и занимљива, већ да се отклони и онај неред у души, који може наступити покрај све јасности, равумљивости и занимљивости. . Ми имамо искуства како нас поједини ученици прате при предавању, али да се та веза у моменту прекине. Ово, већином, долази