Учитељ

О ПЕРЦЕПЦИЈИ И АПЕРЦЕПЦИЈИ

——Коже——

Под овим изразима има их који разумевају читаве комплексе различних психолошких појава, које по свом карактеру долазе у особите врсте радњи душевних, те им се отуд и сувише велики значај придаје. Међу тим перцепција и аперцепција су само извесни душевни акти. који од воље зависе непосредно, а воља пак опет, као основни психолошки факт, од целокупног душевног стана нашег у датом моменту.

Ма који утисак, на ма које од чула наших, ако не „допре до оног стања душевног, кога бисмо били свесни —- ако дакле не дође до свести — онда се такав појав зове перцепција. Појаве је при том било, извесан рад је извршен , али ми га нисмо свесни, не опажамо га. Јер при том се десила само физијолошка радња нашег чула, „дражи је било и надражаја, али, што је главно, он није био примљен једним психолошким актом — није било вољног утицаја. С тога је перцепција карактера Физијолошког. На прилику, ми често гледамо у какав предмет, па га опет не видимо, тј. нисмо га свесни; често пута опет слушамо кад неко говори, па га ипак не чујемо нити знамо о чему је говорио, а то је само с тога што нисмо пазили.

Аперцепција на против удејствована. је вољним елементима. Ови елементи условљавају у нама пажњу, а кад пазимо онда смо свесни ма ког утиска на наше чуло. Кад гледамо у више разних предмета, па међу њима уочимо само један тј. запазимо га, а остале врло мало, као у засенци, или ни мало — онда се јавља у нашој свести