Учитељ

1

Тако један од телесних услова је: да морају бити подмирене бар главне потребе органске (глад, жеђ, топлота, хладноћа, нужда и т. д), у противном случају аперцепције, за оно што се предаје, не може бити; она је, по евом природном закону о самоодржању, управљена пречем предмету, око кога се цео круг мисли наших врзе.

Још има многих других узрока за аперцепцију, који су колико разноврсни толико многобројни и ситни да се сви за извесну прилику и не могу предвидети. Стања наше свести нису увек икад хоћемо под нашом контролом и вољом. Често у свести наједаред искрену нове преставе и нехотично сврате нам пажњу на сасвим други предмет, остављајући онај први на који ћемо се можда после дужег или краћег времена опет повратити и аперцепцију у том правцу даље наставити. Тако је и с пажњом дечијом за време предавања. Она не може да буде увек стална и непрекидна, а често, као што рекох не зависи ни од самог детета (што показује да нема апсолутно «слободне воље»).

Аперцепција се јавља у варијацијама чија величина, зависи од карактера самог предмета који се аперцептује — она има своје максимуме и минимуме. Нпр. кад слушамо чији говор, боље ћемо запазити, па дакле и пре ћемо упамтити оне речи које буду биле за нас од већег интереса, које дакле буду имале веће вредности по наше осећање. (Но о овом «осећајном карактеру» појединих предмета остављамо за други пут да о њему мало опширније проговоримо.) С тога строга педантност за време предавања држим даби била неумесна од стране учитељеве, и шта више да би боље било да се и за време вамог предавања праве омање, неприметне паузе са поступним прелазима, како би предавање текло сходно природи и опширном прохтеву детиње душе. Има доста начина, да се овакво предавање с успехом изведе што у осталом највише зависи од увиђавности самог учитеља који ће начин за то најкорисније да избере.