Учитељ

78

вори: Ту је, као што се види, дисциплина, промашила, своју цељ; она је учитељу само тренутно олакшала, али је у ствари од праве штете како за децу, која га нису с пажњом слушала, тако и за учитеља који се узалуд само трудио.

Зна се из искуства, да се аперцепција (пажња) у де"тета, као и у одраслог, замори после дужег или краћег времена и не може даље правилно и константно да функцијонише , па и кад би оно баш хтело. То је оно осећање што зовемо умором, а она жеља да аперцепцију изазовемо на активност — усиљеност. Но трајање аперцепције код једног истог детета зависи од више узрока. Тако знамо да се деца брзо уморе кадимо једној истој ствари, или врсти ствари, дуже говоримо; но она се одмах буде, постају интензивнија, чим би прешли да им говоримо о предметима друге које врсте. Монотоност у предавању, као и нејасност, треба дакле избегавати.

Сувише строга дисциплина и строге мере слабе аперцепцију код деце. При примени њиовој ваља бити врло смотрен и пажљив; јер у колико се њом можемо корис- · тити често два пута више можемо штетовати. Нерасудна строгост, велика власт и сила удаљују децу од учитеља, који на овај начин задаје деци страх и бојажљивост, а то су они покрети душевни који знатно раслабљују аперцепцију. Они у души детињој, за време предавања, обузимљу приличан круг престава, одвлачећи их за собом, а тиме одвраћају и слабе пажњу да схвати и разуме оно о чему учитељ говори. С тога дете лошије зна и одмах почиње замуцкивати чим га учитељ ма -каквим својим понашањем застраши и узбуди. Отуд и они чести изговори «збунио се».

Није ваљда нужно ни спомињати да и овде има изузетака, јер према напуштенијој деци морају се и стросжије мере предузимати.

Трајање аперцепције зависи иод млогих како спољних елемената тако и разних душевних и телесних стања.