Учитељ

88

томе рачуна. Код нас се само с добром (пли без добре воље) преноси туђе без обзира на то, да лиће оно бити прилагодно нашим придикама и духу народном. Томе је доказ цео рад досадањи наших државника, који су за ово 50. год. усрећавали свој народ. То је кардинална погрешка свију наших државника. Па та иста погрешка поновила се је пре 6. година опет, кад су уведене у живот виш. осн. школе.

Код нас кад се уводи нека туђа установа довољно је да се само каже: упа такоје и на западу“. Међу тим неке незгоде, неке шупљине, празнине, па народном организму стрче, просто боду очи, и на њих нико не окреће главе само зато, што тога нема на 3а– паду. Ми као целина просто нимало нисмо оригинални, нимало се не умемо самостално да крећемо, увек тражимо да нас неко као мало дете придржава. Ово наше несамостално развијање, ово мајмунисање, ово преношење туђих установа без озбиљне критике, без озбиљног обзира на народни живот — дало нам је до данас доста примера како смо на погрешном путу. Питање о преношењу туђих установа у више је прилика, „свестрано и научно расправфано, с тога ја немам потреба да и даље о њему говорим. Ја сам "само хтео да га се дотакнем. |

На западу доиста постоји основно образовање, што се даје за, 6 или 8 год. Али оно најелементарније образовање толико је раширено, да га готово свако способно дете и мушко и женско добија. А како је код нас у томе% Код нас ни десети део спососне за, школовање деце не добија то најелементарније (нижа основ. школа) образовање. У образованих народа има у довољној мери учитеља и приватних и народних. А код нас2 То се зна. На западу дато је маси најелементарније образовање, па, природно је, што теже нечем већем, нечем бољем, што заводе више основне школе. Али каква смисла има, заводити оно веће, кад народ није подмирен оним мањим ; На западу су друкчији и економски и, друштв. услови, тамо има доста и разних школа, тамо је и маса културнија у пољопривредном смислу, тамо је све друкчије; а код нас је опет све друкчије. Е, сад, можемо ли се ми са њима барабарити 2 Одговор је лак. Онај, који је вишу основ. шк. код нас пренео није о овоме водио рачуна.

Сваку установу треба да изазове потреба народна : не изазове ли је потреба, она онда не утиче благодетно, већ као нешто туђе, наметнуто. Ја каква је потреба изазвала више осн. школе 2 Никаква. До увођења в.осн. шк. писато је једнако, како наше шоде не служе народном животу, како немамо стручних школа за масу (сељак и занатлијај, како је земљорадња, сточарство и занал-