Учитељ

109

Свакоме се признаје рад и труд, свакоме се признаје савесност, само не учитељу, свакоме се у раду оставља на образ и савесност а учитељу се једнако контролише и од те контроле њему зависи напредак и будућност, а већ каква је контрола, видели смо. Немој да нам се пребаци да смо противни кортроли, ми смо противни само оваквој контроли каква је данас.

Садањим ошширним програмима претоварени су и учитељи и деца, они су приморани све прописано до последње тачке и запете свршити са ђацима, не сврше ли, пропали су; а да то сврше, они су често принуђени да поред све вештине и тактике врло често употребљују и насилне мере, да н.силно невини и слабачки дух детињи нагнају да прими и оно што није у стању. О колико пута, долази учитељ у горко искушење, колико пута горко уздане гледајући како деца не могу све да савладају, а он сам себе и преко своје савести мора да прави мучитељем, да мучи ону невину дечицу, претрпава их и дави их сувишним радом, а принуђен је да тако чини, јер о ревизији долази онај, који неће да зна и неће да разбира, је ли се могло, него тражи све.

О ви многобројни ревизори, што сте без душе и срца, што и сами не увиђате ваш тешки, непријатни, непрпродни и нечовечни положај, што и сами не војујете противу њега! Зар нисте имали довољно прилика у вашој ревизији да у времену давања, оцене пред вас изађе жалосна сцена, да изађе сва породица тога мученог учитеља, жена са 4,5 па и 6 деце голе и сироте ида завапије: „Милост, господине, не убијај нас твојом оценом, да је могао и умео, он би их боље научио, али није имао ко да га усути, он је радио колико је знао ич могаос.

Ревизијом се иде на то да се слабији учитељи потстрекавају на рад, али данашње се ревизије боје и најбољи као и најлошији учитељи, Бољи учитељи боје се за то, што бу видели да често бива, ревизор несавестан, поводљив, осветљив, па чак и партајичан и да му оцену у џепу доноси икао такав пљуне му на сав рад итруд и омаловажи га мањом оценом, а лоши боје се за то, што нису сигурни да ли су потрефили прави пут и да ли су што, па ма каквим путем, постигли.

Кад би се учитељу оставила слободна воља да свој посао ради, да примењује своју ст.чену теорију, да опробава разне методе, не стрепећи од те ревизије, он би много бољи и трајнији успех постигао, не мучећи онако невину децу, онда би ретко имали примера да деца бегају од школе, да се жале на строгост и тиранију учи“ теља, онда би било љубави између ученика и учитеља, које данас ни један у потпуном смислу нема. Данашњи ђаци сматрају школу

у